Економија

Може ли се до решења за НИС у новим "продужецима": Дипломатски сигнали и оптимизам стручњака

Веома је важно утврдити како ће Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија (ОФАЦ) одобрити плаћање руској страни, слажу се аналитичари
Може ли се до решења за НИС у новим "продужецима": Дипломатски сигнали и оптимизам стручњакаGetty © Maxim Konankov/NurPhoto

Министарство финансија САД издало је Нафтној индустрији Србије посебну лиценцу којом се омогућава несметано обављање оперативних активности компаније закључно са 28. августом.

Тим поводом уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић изјавила је да очекује да се питање НИС-а реши у скорије време. Оптимизам се, као је нагласила, заснива на дипломатским сигналима.

"Оптимиста сам, али морамо да видимо како ће Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија (ОФАЦ) одобрити плаћање руској страни, јер 'Гаспромњефт' остаје под санкцијама. То је кључно питање које се мора решити", рекла је Путниковић за Тан‌југ.

Она је подсетила да је председник Србије Александар Вучић рекао да би продаја руског удела у НИС-у могла да се финализује наредних дана.

"Ја верујем да он има неке дипломатске информације. Не би то изашло баш тако у јавност, јер сетимо се када су санкције продужене до 31. јула, он је рекао да је песимиста. Сад отворено прича да је оптимиста, а сигурно не прича напамет", рекла је Путниковић.

Говорећи о могућем учешћу компаније АДНОК из Уједињених Арапских Емирата у куповини НИС-а, Путниковић је оценила да би та сарадња могла да донесе сигурније снабдевање сировом нафтом, додатна технолошка знања и развој прераде нафтних деривата.

Јоргић: Енергетика јесте политика

С друге стране брокер Бранислав Јоргић нада се да Србија неће морати да примени сценарио Б, којим би се интервенисало уколико не дође до договора МОЛ-а и "Гаспромњефта".

"Треба напоменути да чак и кад се постигне договор, односно потпише уговор, то и даље није завршен посао. Са тим мора да се сагласи амерички ОФАК који ће разматрати не само клаузуле уговора, већ би требало да да сагласност на начин исплате купопродајне цене", сматра Јоргић који додаје да ће се ту гледати "да средства буду ван домашаја руске стране".

Кад ОФАК да сагласност и Комисија за заштиту конкуренције Европске уније треба такође да да сагласност за примену тог уговора, истиче Јоргић, с обзиром на то да је МОЛ извршио доста високу концентрацију на тржишту источне Европе.

"Они су доминантни снабдевачи нафтних деривата у Словачкој, у Хрватској, наравно у Мађарској, и сад би евентуално били и у Србији. Кад се ти поступци практично сви спроведу, онда би требало да дође до спровођења купопродајног уговора. Тај купопродајни уговор би требало да се спроведе преко Београдске берзе, с обзиром на то да се ради о НИС-у као берзанској компанији", објаснио је Јоргић.

Након те трансакције, нови власник се уписује у Централни регистар хартија од вредности и тад стиче сва права на управљање у самој компанији.

На питање може ли политика да помогне да се разреши ова ситуација, Јоргић наводи да је цела ситуација заправо и резултат политике – САД су и донеле санкције из политичких разлога.

Наводи и да је МОЛ берзанска компанија у којој је држава Мађарска власник са 30 процената, али има доминантан утицај на управљање у самој компанији.

"Па чак и 'Гаспром' је берзанска компанија где опет руска држава има доминантно управљање над том компанијом. Тако да, енергетика је, практично, политика", закључио је Јоргић.

image
Live