Без договора о минималцу за следећу годину: Где је запело у преговорима

Репрезентативни синдикати, послодавци и држава нису постигли договор о минималној цени рада, на првом састанку преговарачког тима за утврђивање минималца за следећу годину. Синдикат није прихватио понуду Владе Србије да се најниже плате повећају за 9,2 одсто и тражи да повећање буде двоцифрено, док су представници привреде ближи понуди државе. Из Уније послодаваца Србије кажу да су могућности привреде за повећање минималца око осам одсто, односно инфлација плус раст друштвеног бруто производа, и сматрају да су са ставовима близу Министарству финансија. Они су најавили да ће се о конкретној понуди изјаснити на наредном састанку у среду.

Наш избор

Минималац ставља катанац: Да ли је повећање плата инвеститорима само изговор за затварање фабрика

Социјално-економски савет има законски рок да до 15. септембра постигне договор о износу минималца који ће се радницима исплаћивати од јануара, а ако до њега не дође, Влада Србије ће "пресећи" и утврдити минималну цену рада, што се најчешће и дешавало претходних година. 

Следећи састанак Социјално-економског савета заказан је за среду, а синдикати очекују да тада добију конкретније податке о кретању зарада и плановима државе.

Члан преговарачког тима испред Савеза самосталних синдиката Србије Драган Тодоровић, је изјавио да је Влада Србије предложила повећање од 9,2 одсто, а  синдикат није изашао са прецизним процентом повећања, али тражи да он буде двоцифрен.

"Влада Србије је предложила повећање минималне зараде од 9,2 одсто, са 371 динар по радном сату на 405 динара, па би минималац износио око 70.000 динара или око 600 евра. Ми смо очекивали и информацију о повећању плата у јавном сектору, али то нисмо добили. Њихова пројекција је да ће просечна зарада следеће године да расте око девет процената. Ако знамо да је она сада око 1.000 евра, то значи да остајемо испод раније пројектованих 1.400 евра у 2027. години", рекао је Тодоровић.

Он је указао да представници синдиката нису изашли са конкретним предлогом, јер су желели да прво чују став Владе Србије, али да су њихова очекивања била ближе прошлогодишњем проценту повећања, када је минималац повећан у два наврата. Према његовим речима, послодавци су се врло лако сложили да је владин предлог о повећању за њих прихватљив и да би то могли да поднесу.

"Држава данас није изашла са информацијом о расту неопорезованог дела зараде. О томе данас нисмо разговарали, али наш је став да не долази у обзир смањење доприноса за пензијско инвалидско и за здравствено осигурање, оно што иде на терет радника", навео је Тодоровић за Танјуг.

Брисел игнорише превознике са Балкана: Траже хитан састанак

Из Уније послодаваца Србије указују да је неопходно да коначан предлог буде заснован на реалним економским показатељима, стању у привреди и могућностима компанија да повећање зарада дугорочно финансирају. Напомињу да подржавају раст животног стандарда запослених и раст зарада, али да он мора бити одржив. Указују да минимална зарада треба да прати раст продуктивности, привредне активности и могућности привреде, како би се обезбедило да повећање не доведе до смањења запослености, одлагања инвестиција или преласка дела пословања у сиву зону.

Послодавци сматрају да свако повећање минималне зараде треба да буде праћено пакетом мера за растерећење привреде.

"Приоритет видимо у даљем смањењу фискалног оптерећења рада, односно пореза и доприноса на зараде, повећању неопорезивог дела зараде, као и наставку политике пореског растерећења која ће омогућити да већи део повећања зараде буде усмерен запосленима, без додатног раста трошкова послодаваца", кажу у удружењу.

Расте дуг грађана према банкама: Због чега се највише подижу кредити

Следећа седница преговарачког тима биће одржана у среду, а коначно решење очекује се током следеће недеље када би социјални партнери требало да се договоре око процента повећања, а ако се то не догоди нови минималац ће утврдити Влада Србије.

Иначе, најниже зараде су лане два пута повећане на захтев синдиката, па је након повећања у јануару 2025. године, за 13,7 одсто, минимална зарада у октобру поново повећана за још 9,4 одсто и износила је око 500 евра, а од јануара ове године повећана је за још 10,1 одсто и достигла је 550 евра.

Евростат је објавио податке о минималним зарадама за другу половину 2026. године, према којима је само осам од 29 европских земаља повећало бруто минималну зараду између јануара и јула, док је инфлација у еврозони у истом периоду износила 3,2 одсто. То значи да су радници који примају минималну зараду у више земаља реално изгубили део куповне моћи, посебно тамо где је инфлација била израженија.

Луксембург има највишу бруто месечну минималну зараду у Европи, која је у јулу износила 2.771 евро. Међу чланицама Европске уније најнижи минималац од 620 евра прошлог месеца је имала Бугарска.