Да ли је питање кинеско-индијске границе поново актуелизовано?

Погранично питање које деценијама оптерећује две најмногољудније земље света, тиме и БРИКС-а, пролази кроз нову турбуленцију. Само који дан, након што су Кина и Индија, у четвртак, у Њу Делхију, одржале 36. састанак Механизма за консултације и координацију о питањима кинеско-индијске границе, избио је нови неспоразум.

Индија је на својој званичној карти идентификовала 27 локација у региону Зангнан (инд. Аруначал Прадеш) који Пекинг сматра делом кинеске територије.

Потез који би могао да закомпликује досадашње напоре

Кинески експерти, упућени у погранична питања две земље, оценили су потез Њу Делхија као "самообмањивање супротно позитивном замаху у билатералним односима" које би "могло би да закомпликује напоре да се на одговарајући начин решавају гранична питања".

Индијска влада је, наиме, у петак саопштила да ажурирана карта индијске Државне геодетске службе обухвата "четири планинска превоја и језеро на великој надморској висини", напомињући да је овај потез "намењен обезбеђивању исправне идентификације ових места" и "унапређењу јавне свести о њиховом географском и историјском значају", пренео је "Тајмс оф Индија".

Две стране су, како преносе кинески медији, претходно размениле мишљења о питањима која обухватају разграничење, управљање и контролу границе, изградњу механизама и прекограничну сарадњу.

Кина већ спроводи стандардизацију географских назива

Према кинеском Министарству спољних послова, обе стране су се сагласиле да одржавају комуникацију дипломатским и војним каналима, као и да заједнички раде на очувању мира и спокојства у пограничним областима.

БРИКС и ШОС на иранском испиту: Куда даље?

"Кина већ дуже време спроводи стандардизацију географских назива у овом региону. У тренутку када кинеско-индијски односи показују знаке побољшања и када се очекује да ће лидери две земље ступити у контакт путем мултилатералних платформи, сваки једнострани потез Индије који заоштрава граничну ситуацију нема смисла и неће служити ширим интересима билатералних односа", рекао је у недељу за "Глобал тајмс" Ћијен Фенг, директор Одељења за истраживања Националног института за стратегију Универзитета Ћингхуа.

Он је додао да Индија треба да избегава претварање граничног питања у већи спор, јер би такви поступци могли да успоре побољшање политичких односа две земље.

Спор око делова границе дуге око 3.500 километара

Кина и Индија споре се око делова 3.500 километара дугачке и тешко проходне границе у подручју Хималаја.

Највећи спор односи се управо на Зангнан, односно Аруначал Прадеш на истоку. Посреди је област површине око 90.000 квадратних километара коју Индија административно контролише, док је Кина сматра делом Тибета.

Други велики спор односи се на Аксаи Чин, висораван површине око 38.000 квадратних километара, на западу, коју контролише Кина, а Индија је сматра делом територије Ладака. Кина је Аксаи Чин укључила у своју контролу пре свега због стратегијског значаја тог подручја, кроз које пролази пут који повезује Синђанг и Тибет.

Посебно осетљива тачка је долина Галван у Ладаку, где су се кинеске и индијске снаге у јуну 2020. сукобиле.

Америка изгубила сјај: Како је Кина постала популарнија од САД у целом свету | Дан увече

На истоку је кључно питање Макмахонове линије, коју Индија прихвата као границу, док је Кина не признаје као легитимно утврђену међудржавну границу.

Макмахонова линија је део кинеско-индијске границе у дужини од око 890 километара, која је предложена током Симласке конвенције 1914. године, као линија раздвајања Тибета и Британске Индије коју Кине не признаје. Назив ове линије потиче од Хенрија Макмахона, тадашњег британског државног секретара за Индију.

Спорне или осетљиве зоне обухватају и Демчок, Пангонг Цо и Депсанг, у источном Ладаку, где се линије стварне контроле две стране не поклапају.

На истоку су посебно осетљиви Таванг и подручја око њега, јер Кина сматра да има историјске и верске везе са тим делом Зангнана (Аруначал Прадеша), док га Индија сматра саставним делом своје територије.

У средишњем делу Хималаја спор је знатно мањег обима, али постоје неусаглашености око појединих сектора у Утараканду и Химачал Прадешу.

Пекинг концентрисан ипак на укупан позитиван замах

Кинески медији, ипак, истичу важност укупног позитивног замаха односа Пекинга и Њу Делхија.

"Упркос разликама у погледу граничног питања, Кина и Индија су последњих месеци наставиле напоре на стабилизацији односа. У децембру 2024. представници Кине и Индије задужени за гранична питања постигли су током разговора консензус у шест тачака. Прошле недеље, превој Натху Ла, који је био затворен шест година, званично је поново отворен, што је означило нову фазу узајамно корисне сарадње и развоја прекограничне трговине", наводи кинески лист на енглеском језику "Глобал тајмс".

Москва и Пекинг разматрају увођење сталног безвизног режима

Поменути лист истиче да је током састанка кинеског министра спољних послова Ванг Јија и његовог индијског колеге Субраманијама Џајшанкара, 22. јула у Манили, Ванг нагласио да Кина и Индија треба да учврсте позитиван замах у билатералним односима и ојачају координацију и сарадњу у међународним и регионалним питањима, док је Џајшанкар рекао да се ставови Индије о питањима која се тичу Тајвана и Тибета нису променили и да Индија поштује суверенитет Кине.

Током протекле две године, лидери Кине и Индије састајали су се у Казању у Русији и Тјенцину у Кини. Том приликом, они су се сагласили се да су Кина и Индија партнери, а не ривали, подсећа кинеска страна, као и да њихов развој треба посматрати као прилику, а не као претњу.

У Пекингу сматрају да једини пут за решавање кинеско-индијског граничног питања води кроз равноправне преговоре и правично решење засновано на историјским и правним принципима, док ће једнострани потези који стварају тензије или мењају статус кво само нанети штету међусобном поверењу и стабилности на граници.