Мали о образложењу ребаланса буџета: Окосница су брига о људима и капиталне инвестиције

Ребаланс буџета на првом месту подразумева бригу о људима, али и наставак великих капиталних инвестиција и даља улагања у напредак и развој Србије, изјавио је данас први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали образлажући на седници Скупштине Србије предлог ребаланса буџета за 2026. годину, саопштило је Министарство финансија.

Министар финансија Синиша Мали бранио је данас у Скупштини Србије, током расправе о ребалансу буџета, предлог ребаланса истичући да се њиме не угрожава удео јавног дуга у БДП-у, док посланици опозиције критикују предложени ребаланс тврдећи да се дефицит константно повећава.

Почела ванредна седница Скупштине Србије: Ребаланс буџета прва тема

"Брига о људима је окосница ребаланса и суштина наше политике", истакао да је важно разумети контекст у коме се ребаланс буџета предлаже, пре свега мислећи на светске изазове који трају, сукобе и нестабилности који стварају притисак на цене нафте и нафтних деривата.

Министар је указао да се, упркос свему Србија добро држи, са инфлацијом у јулу од 1,9 одсто, стопом раста од 3,4 одсто у првој половини године и 3,6 одсто у другом кварталу ове године, "што нас сврстава међу топ три, четири економије Европе". Навео је да ће Србија ове године први пут премашити ниво БДП-а од 95 милијарди евра, док је БДП 2013. године износио 35 милијарди.

"Данас је наша економија три пута јача, а наредне године, у години Експа, очекујемо да БДП први пут пређе сто милијарди евра. Све што радимо, усмерено је ка капиталним инвестицијама и подизању животног стандарда, и за резултат имамо никада бржи раст економије, истакао је Мали.

Поручио је и да је јавни дуг земље под контролом, те да до краја године неће премашити 45 одсто, што је далеко испод Мастрихтског ограничења од 60 одсто, и дупло мање од задужености еврозоне која износи 88-89 одсто.

Министар Мали је, одговарајући посланику Србија центар - СРЦЕ Слободану Цвејићу, који је навео да је Фискални савет у свом извештају написао да је дефицит буџета Републике Србије "неодржив", позвао Цвејића да покаже на којој страни тог извештаја пише да је дефицит "неодржив", с обзиром на то да је, како је истакао, Фискални савет навео да "ребаланс не представља непосредну претњу макрофискалној стабилности" и "јавни дуг би требало да остане испод 45 одсто БДП-а".

"Када говорите о висини дефицита, треба да имате у виду да је висина дефицита непосредно везана за удео јавног дуга у БДП-у. И ако имате ситуацију да се удео јавног дуга у БДП-у смањује из године у годину, то вам довољно говори да ни на који начин нисте угрозили макроекономску стабилност", указао је Мали.

Он је додао да увек треба поредити стопу раста БДП-а и стопу раста удела јавног дуга у БДП-у, јер се на тај начин може видети како се користе позајмљена средства из кредита.

Министар је рекао да Србија у овом тренутку на рачуну има око 600 милијарди динара, што значи да је потпуно ликвидна, да има више од 50 тона злата у резервама, као и више од 30 милијарди евра девизних резерви, уз стабилан курс упркос притисцима и изазовима.

"Циљ је да наставимо са оваквим растом и видимо шта још можемо да урадимо за наше грађане", рекао је министар.

Мали објавио детаље око државне помоћи за грађане

Истакао је да су приходи буџета ове године већи од планираних, и да је ребалансом предвиђено 112,5 милијарди динара прихода више у односу на иницијални буџет.

"Непорески приходи, приходи од ПДВ-а, дохотка, пореза на добит, сви су већи од планираног. Мањи је само планирани приход од акциза јер смо их смањили за 20 одсто да бисмо смањили раст цена нафте и нафтних деривата", поручио је министар Мали.

Образложио је да је ребалансом држава тражила начин да остварени већи приходи дођу до грађана Србије.

"То је политика која се заснива на помоћи најугроженијима", истакао је Синиша Мали.

Више за капитална улагања

Поручио је да је предлогом ребаланса повећан буџет за капитална улагања који износи седам одсто БДП-а, односно око 780 милијарди динара.

"Србија никада више није улагала у ауто-путеве, брзе саобраћајнице, школе, вртиће, енергетику, пољопривреду", истакао је министар.

Прецизирао је да је њиме предвиђено око 30 милијарди динара више за сектор здравства, да је за Министарство пољопривреде први пут издвојено 7,3 одсто буџета, те да је предвиђено и око 25 милијарди динара више за социјалну заштиту.

"Држава је преузела највећи део терета криза на себе", рекао је Мали.

Он је као бригу о људима навео примере да ће родитељи-неговатељи убудуће примати месечно 65.000 динара, да држава кроз Алиментациони фонд помаже родитељима који сами брину о деци, те да је планирана већ најављена једнократна помоћ пензионерима, грађанима који примају новчану социјалну помоћ, дечји додатак, борачки додатак, борцима.

Додао је да ће 14. септембра пензионерима бити исплаћено 35.000 динара, 27.500 или 20.000 динара у зависности од висине пензије, те по 25.000 динара грађанима који примају новчану социјалну помоћ, дечји додатак, борачки додатак и по 10.000 динара борцима. Плус, додао је, од 22. до 25. септембра ће свим пунолетним грађанима Србије бити исплаћено по 6.000 динара.

"Вредност целог овог пакета је 980,6 милиона евра, а он, осим једнократних помоћи, обухвата и 30.000 ваучера за пензионере од по 10.000 динара, као и ниже цене лекова", истакао је Мали, и додао да се ребалансом не одустаје од политике одржавања и задржавања макроекономске стабилности уз висок раст.
Осврнуо се и на чињеницу да ће од 1. јануара 2027. минимална зарада у Србији износити 600 евра, након повећања од 9,2 одсто, те упоредио раст са 2011. годином када је минимална зарада износила 15.700 динара, док ће сада премашити 70.000 динара.

"Испуњавамо обећање које смо дали, а у исто време, за 9,2 одсто биће повећан и неопорезиви део дохотка", истакао је Мали.

Помоћ грађанима Србије: Кад крећу исплате

Министар је поручио да је стопа незапослености у Србији тренутно 8,9 одсто, те да је стабилно тржиште рада циљ и у будућности, уз отварање фабрика и нових радних места.

То нам је, истакао је он, основа за још убрзанији раст и развој како би нам плате и пензије наставиле раст, истичући да је у децембру прошле године просечна плата у Србији први пут премашила хиљаду евра.

"Постоји кредибилитет онога што смо до сада урадили, једина смо земља кандидат за пуноправно чланство у Европској унији са инвестиционим кредитним рејтингом", истакао је Мали и позвао посланике да усвајање ребаланса и пратећих закона који се налазе на дневном реду парламента.