Марже стигле до трибунала: Формирана арбитража у спору компаније "Делез" против Србије

Вишемесечни спор између највећег трговинског ланца у Србији и државе дефинитивно ће добити свој епилог на суду. Пред Међународним центром за решавања инвестиционих спорова (ИЦСИД) формиран је трибунал који треба да одлучи да ли је Србија прекршила Билатерални инвестициони споразум са Холандијом, када је ограничила трговачке марже. Поступак се покреће на основу захтева за арбитражу компаније "Ахолд Делез" у вези са регулаторним мерама које је Влада Србије спровела у септембру прошле године.

Профит велик, а плате радника мале: Да ли ће марже трговцима помрсити рачуне

На интернет страници ИЦСИД-а, се наводи да је 4. августа формиран трибунал, а да су се обе стране сагласиле да председник буде Кавиндер Бул, адвокат из Сингапура.

Влада Србије је иначе уредбом ограничила трговачке марже од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. за око 20.000 производа, који обухватају основне животне намирнице, кућну хемију и хигијену, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.

Уредбом су обухваћени сви велики трговински ланци, али је "Делез", који је највећи, запошљава највише радника и убира највећи профит, једини јавно негодовао да ће због пада промета и профита морати да затвори 25 продавница, а потом је менаџмент одлучио и да "пресавије табак". Иако овај трговински ланац истиче да је претрпео огромну штету због ограничења маржи, потрошачи сматрају да је ефекат владиних мера на цене робе у њиховим радњама био минималан и да већину цена нису ни снизили. Из удружења потрошача тврде да су марже у "Делезу" биле између 42 и 46 одсто и зато и не чуде њихови одлични пословни резултати претходних година, које сада више не могу да понове.

Економиста и аналитичар Ненад Бумбић сматра да није требало да дође до тужбе "Делеза", али ни до ограничавања маржи, већ да је држава требало да инсистира на заштити конкуренције.

"Аргумент који иде у прилог 'Делезу' је то што постоји споразум о заштити инвестиција којим се тој компанији гарантују тржишни услови пословања, а мера о ограничењу маржи није баш тржишта. Држава је хтела да учини нешто позитивно и добро, да олакша потрошачима. Аргумент на страни државе је то да постоји монопол или дуопол и да су се трговци договарали око цена, али држава је требало да инсистира да Комисија за заштиту конкуренције ради свој посао и да предузме неке акције и да их казни", сматра Ненад Бумбић.

"Делез Србија" је у фебруару саопштио да је "одлука Владе Србије утицала на више од 85 одсто прихода компаније као и да су били приморани да донесу одлуку о затварању 25 продавница и обуставе инвестиције планиране за 2026. годину, што је довело до губитка више стотина радних места у Србији.

"Ове регулаторне мере у Србији укључују законско ограничење малопродајних маржи, набавних цена и накнада добављачима, као и увођење права вета добављача на повлачење производа из асортимана и смањење поруџбина. Ова изненадна и државна интервенција без преседана на малопродајном тржишту утиче на више од 85 одсто прихода компаније 'Делез Србија'. Компанија је у 2024. години остварила нето профитну маржу од 4,4 одсто, док је примена уредбе током само четири месеца у 2025. довела до значајних губитака", навели су из компаније.

Министарка најавила још једну измену Уредбе о маржама: "Трговци су и даље дрско креативни"

Из компаније су навели да су се одлучили на захтев за арбитражу након вишемесечних интензивних напора да се, како је наведено, кроз конструктиван дијалог са српским властима пронађу решења која би била у интересу потрошача, привреде и дугорочног инвестиционог амбијента Србије.

Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић је у фебруару изјавила да је вест да је компанија "Ахолд Делез" затражила арбитражу пред међународним судом у Вашингтону због ограничавања трговачких маржи очекивана и истакла да "Делез" као инвеститор није дискриминисан, као и да држава упркос притисцима и претњама није хтела да одустане од уредбе.

Када је "Делез" најавио затварање једног броја објеката, министарка је рекла да је то само делом последица Уредбе о ограничењу маржи, али зато што су трговински ланци кроз одређене намете према добављачима, а и кроз цене које су потрошачи плаћали, покривали губитке тих радњи. Она је истакла да је Уредба је натерала трговце да буду ефикаснији и да ће заправо "Делез" морати да затвори неке од својих објеката који су и иначе доносили губитке. Она је рекла и да је овај трговински ланац је протеклих година смањивао број запослених, док је повећавао број малопродајних објеката и подизао цене.

"'Делез' је највећи број запослених имао у 2020. години – 12.900, а онда је од 2021. пао њихов број за 1.300 радника и у 2022. је наставио да пада, те је од 2020. до 2022. 'Делез' имао 1.500 радника мање. Паралелно с тим повећавали су број продајних објеката. У 2022–2024. почело је да долази до раста броја запослених и ту су се стабилизовали на 12.400 запослених, а истовремено је број њихових објеката повећан за готово 100. У прошлој години се број запослених стабилизовао, али се није вратио на тај неки ниво из 2020, већ се у односу на тада смањио за 500", навела је Лазаревићева.

Додала је да се паралелно догађао и раст цена, који је кренуо од пандемије.

"Разумем њихову пословну политику да желе да буду још присутнији, да ничу њихове радње свуда као печурке, али то треба да буде резултат једне паметне промишљене пословне политике", казала је Јагода Лазаревић.

Из удружења потрошача су тада тврдили да иза свега стоји покушај да се саботира закон о спречавању непоштених трговачких пракси. Овај пропис, који је у међувремену ступио на снагу, требало би трајно да реши проблем високих цена хране и да "трговце доведе у ред", а министарка је наговестила да је "скројен" по мери Брисела, односно да ће "држава имати европски закон који ће уредити ствари које су већ уређене у ЕУ".