
Језеро вискија: Шкотске дестилерије обустављају производњу док залиха непродатог пића расте

Након петнаестогодишњег бума, додатно подстакнутог пандемијом ковида 19, потражња за шкотским вискијем широм света је опала. Дестилерије широм Шкотске обуставиле су производњу како не би повећале вишак залиха – појаву познату као "језеро вискија".
Прошле недеље, дестилерија "Гленвајвис" објавила је да ће увести принудну управу услед континуираних финансијских притисака на тржишту вискија. У понедељак су радници "Камеронбриџа" – највеће дестилерије компаније "Диажио" – започели штрајк противећи се плановима компаније да укине стотине радних места у својим шкотским погонима.
"Диажио" производи око једну од три флаше шкотског вискија на глобалном нивоу, укључујући популарне брендове као што је "Џони Вокер". Круже гласине да је на десетине од укупно 156 активних шкотских дестилерија на продају.
"Чудно је то, али шкотски виски је бележио одличне резултате још од финансијске кризе 2008. године", рекао је "Гардијану" ветеран ове индустрије Ник Морган.
"Међутим, људи су престали да га купују у оној огромној количини као раније. Људи који су куповали виски током пандемије, јер нису имали шта друго да раде, схватили су да вероватно код куће имају залихе довољне за две или три године. Постоји и већа свест о здравственим питањима, многи одлучују да пију мање, а алкохол је постао веома скуп током година када је посао цветао", додао је.
Показало се да је посебно тешко носити се са флуктуацијама на тржишту извоза шкотског вискија, вредном 5,36 милијарди фунти (6,25 милијарди евра).
Према закону, ово пиће мора да одлежи најмање три године у храстовим бурадима у Шкотској, док се врхунски, специјални вискији чувају у бурадима и до 40 година. Тако дуги периоди сазревања, који се користе за стварање широког спектра арома – од слатких до оних са нотама сумпора – могу отежати планирање производње.
Упркос одлуци америчког председника Доналда Трампа да укине царине на извоз шкотског вискија у САД након државне посете краља и краљице Белој кући раније ове године, индустрија је већ претрпела значајан ударац. Царине које је амерички председник увео у априлу 2025. године довеле су до пада извоза шкотског вискија у САД од 15 посто, према подацима Удружења произвођача шкотског вискија.

Потражња у Француској – која је донедавно била највеће тржиште по обиму продаје – опала је, док тржиште у Кини никада није заживело онако како се очекивало.
Ипак, оптимисти указују на ране знаке опрезног опоравка, с обзиром на то да се индустрија вратила расту у првој половини ове године. Посебно је забележен нагли раст извоза у Индију, али он још увек није надокнадио пад на другим тржиштима.
Овај пад активности нипошто није ограничен само на шкотски виски. Многи произвођачи пића суочавају се са падом пословања након пандемије. Према писању листа "Фајненшел тајмс", пет највећих произвођача алкохола којима се тргује на берзи поседује залихе алкохолних пића која сазревају, а чија вредност достиже рекордних 22 милијарде долара.
Тренутни пад у индустрији није новина. Осамдесетих година прошлог века, индустрија шкотског вискија суочила се са сличном комбинацијом слабе потражње и хроничне прекомерне понуде, што је довело до затварања великог броја дестилерија широм Шкотске. Успон јапанских произвођача вискија, глобални економски пад и претерани оптимизам након процвата током седамдесетих година довели су до дуготрајне кризе.
Данас мало ко сматра да овај најновији пад представља почетак трајне промене у пословању ове индустрије.
"Виски захтева стрпљење", рекао је Морган, који је у књизи објављеној 2020. године описао двестогодишњу историју бренда "Џони Вокер". "Ако погледате податке о продаји, сваки пут након једног од тих периода пада, тржиште се опоравља и достиже виши ниво. Тренутно се посао налази на најнижој тачки. Готово са сигурношћу могу да тврдим да ће за пет година, када потражња поново нагло порасте, схватити да немају довољно вискија и да ће морати да покрену све капацитете".



