Црна Гора припрема једну од најамбициознијих промена у систему зарада и опорезивања рада у региону – такозвани "Еуро модел" – којим би од јануара 2027. године минималне зараде биле подигнуте на 1.000, 1.250 и 1.400 евра у зависности од нивоа образовања и квалификација, док би просечна плата требало да премаши 1.400 евра. Истовремено, планирано је додатно смањење фискалних намета на зараде, али и повећање пореза на добит предузећа како би се надокнадио део буџетских прихода.
Амбициозни план Владе Црне Горе отворио је, међутим, питање колико је такав модел фискално одржив, како ће привреда апсорбовати нагли раст трошкова рада и из којих извора ће држава надокнадити приход који губи смањењем пореза и доприноса.
"Црна Гора спроводи веома храбар експеримент са веома неизвесним исходом", оценио је за "Бизнис" председник Удружења пореских саветника Србије Александар Васић.
Он упозорава да би раст трошкова рада могао да надмаши ефекте пореског растерећења, док повећање пореза на добит само по себи не би могло да надокнади изгубљене приходе. Посебно је питање да ли би сличан модел могао да буде примењен у Србији, чија је привреда већа и производно и извозно оријентисанија, а пензиони систем у значајној мери зависи од прихода од доприноса.
Већи минималац, али и већи трошак рада
Предложено повећање минималних зарада у Црној Гори отвара питање колико послодавци могу да поднесу раст трошкова рада. Васић указује да је просечна нето зарада у Црној Гори у августу ове године износила око 1.040 евра. Најнижи предложени минималац тако је практично једнак данашњем просеку, а друга два нивоа су изнад њега.
"То, дакле, више није повећање минималне зараде у уобичајеном смислу, већ административно одређивање целог платног разреда. По мојој рачуници, укупан трошак рада по раднику на минималцу за послодавца расте и преко 50 одсто. Програм послодавцима не нуди ни субвенцију ни прелазни период. Једино растерећење је укидање доприноса и нижи порез на зараду, а то покрива тек мањи део повећања. Остатак мора да се плати из добити, кроз више цене или смањењем броја запослених", наводи наш саговорник.
Са друге стране, подаци о добити показују колико је тај простор узак.
"Стопа добити црногорских фирми је испод 10 одсто. Из такве добити не може се покрити оволики раст трошкова рада. Највећи је ризик код малих предузећа у трговини, угоститељству и туризму, где је простор још мањи. Тамо прете отпуштања или прелазак у сиву зону”, сматра он.
Када је реч о конкретним изменама које се планирају у погледу смањења фискалних намета, Александар Васић каже да је Црна Гора прву фазу ове реформе већ спровела када је укинула допринос за здравствено осигурање и делимично доприносе за ПИО.
Новим моделом предвиђен и раст пензија
Нови модел предвиђа и усклађивање пензија четири пута годишње од 2027. године, како би примања најстаријих у потпуности пратила раст зарада. Предвиђено је да минимална пензија буде преко 500 евра, а просечна више од 600 евра. Поред тога, циљ Владе је да просечна нето зарада у кратком року порасте на више од 1.400 евра, чиме би се Црна Гора приближила земљама ЕУ, а стратешки циљ је заустављање одлива радне снаге, односно припрема домаће привреде за тржиште ЕУ.
"Циљ је легитиман и не треба га потцењивати. Одлив радне снаге је стваран проблем целе регије, а плате су један од кључних разлога због којих људи одлазе. Усклађивање пензија везује се и за кретање просечних зарада. Ако се зараде повећају због административно подигнутог минималца, пензије ће их аутоматски пратити. Буџет би тако истовремено изгубио доприносе и добио веће расходе за пензије", оцењује Васић.
Раст просечне зараде са око 1.040 на више од 1.400 евра значи повећање од око 35 одсто.
"Без сличног раста продуктивности, такав скок се по правилу прелива у инфлацију, губитак радних места или прелазак у сиву зону, што је управо супротно од припреме привреде за конкуренцију на тржишту ЕУ", додаје васић.
Како надокнадити огроман мањак у државној каси?
Кључно питање је из којих тачно извора Црна Гора планира да надокнади огроман мањак у државној каси настао смањењем пореза и доприноса на плате и да ли више стопе пореза на добит могу у потпуности да покрију ту разлику.
"На ово питање данас нико не може прецизно да одговори, и то је суштина проблема. Влада наводи већу пореску основицу, смањење сиве економије, више прихода од ПДВ-а и акциза, повратак дијаспоре и део прихода који се преузима од општина. Ниједан од тих извора није квантификован. Уз предлоге закона објављен је само нормативни текст, без образложења и без процене фискалног утицаја”, каже Васић и додаје да је још озбиљније ко је све остао изван процеса.
"Министар финансија није гласао за пакет, Фонд ПИО је саопштио да није учествовао у изради, а Фискални савет није добио документацију. Када изван процеса остану не само јавност, већ и институције које би реформу требало да спроводе и финансирају, то више није питање комуникације, већ питање одговорног управљања јавним финансијама", сматра Васић.
Када је реч о порезу на добит, Васић каже да он сам по себи не може да покрије разлику, што се лако показује.
"Процењени губитак само од доприноса износи око 430 милиона евра годишње. Ако највеће додатно оптерећење по фирми износи око 42.000 евра, Црна Гора би морала да има десетак хиљада компанија са добити већом од 1,5 милиона евра, што је нереално", истиче Александар Васић.
Са друге стране, прерасподела прихода од општина само премешта новац унутар јавног сектора.
"Део очекиваног ПДВ-а би могао доћи од веће потрошње што би значило повраћај дела увећаних зарада у буџет, али и од повећане потрошње туриста. Са друге стране, веће зараде смањују добит, па тиме и порез на добит. Највероватније је да ће разлику покрити задуживање. То је посебно осетљиво за земљу која користи евро и нема сопствену монетарну политику, па јој је фискална политика једини инструмент", истиче Васић.
Модел неодржив у српској привреди
Ако се узме у обзир макроекономска упоредивост, структура српске привреде, величина тржишта и реални просек плата, поставља се питање да ли би овакав један модел могао да се примени у Србији. Васић на то питање одговара кратко – не.
"Црна Гора је мала економија која се ослања на услуге и туризам, а њено искуство није применљиво на веће и сложеније привреде. Просечна нето зарада у Србији у јулу 2026. износила је 121.346 динара, око 1.030 евра, што је номинално слично црногорском просеку. Минимална зарада у Србији од јануара 2027. биће, међутим, око 70.500 динара, односно приближно 600 евра. Примена црногорског модела значила би да се минималац готово удвостручи и изједначи са просеком", наводи порески саветник.
Како објашњава, Србија има знатно већи број запослених у прерађивачкој индустрији и извозно оријентисаној производњи, где је цена рада кључни чинилац конкурентности и привлачења страних улагања.
Пензијски систем у Србији претежно се финансира из доприноса, док буџет покрива разлику. Укидање доприноса значило би да готово цео терет пензија пређе на буџет, што српске јавне финансије не би могле да издрже.
Он оцењује да у Србији тренутно нема фискалног простора за драстично смањење пореза и доприноса на зараде. Он истиче да је укупно оптерећење зараде у нашој земљи и даље високо и износи близу 40 одсто укупног трошка рада, те да постоји оправдан захтев привреде да се рад растерети.
"Са друге стране, дефицит је ребалансом буџета за 2026. повећан на 3,5 одсто БДП-а, што је Фискални савет оценио као неоправдано. У таквим околностима велики пад прихода од доприноса не би имао покриће. Простор постоји за постепено и циљано растерећење – виши неопорезиви износ зараде, нижи доприноси за ниже зараде и наставак поступног смањења доприноса послодавца за ПИО, који је у претходним годинама већ смањен са 12 на 10 одсто. Такве мере треба да прате контрола расхода и сузбијање сиве економије”, каже.
Поредећи нашу земљу са суседном Црном Гором, председник Удружења пореских саветника Србије оцењује да најважнија поука из црногорског примера није у самим пореским стопама, већ у начину на који се реформа припрема.
"Свака озбиљна промена опорезивања рада мора имати јавно доступну анализу, фискалну пројекцију и учешће институција које ће је спроводити", истиче Александар Васић.