Економија

Путниковићева: Европа скупо плаћа одрицање од руског гаса, Србија у повољнијој позицији

Европа предстојећу зиму дочекује са складиштима гаса која су попуњена око 70 одсто, уз разлике између држава, навела је Јелица Путниковић
Путниковићева: Европа скупо плаћа одрицање од руског гаса, Србија у повољнијој позицијиGetty © Credit Onur Dongel

Главна и одговорна уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић казала је за РТС да Европа скупо плаћа одрицање од руског гаса и да се то најбоље види кроз економске проблеме са којима се суочавају привреда и грађани Европске уније.

Подсећа да је пре сукоба у Украјини Русија обезбеђивала око 40 одсто гаса који је увозила Европска унија, док је данас тај удео знатно мањи.

Наводи да је цена природног гаса на холандској берзи ТТФ достигла 91 евро по мегават-сату, што је, према њеној оцени, два до три пута више него пре енергетске кризе. Последице не осећају само индустријски потрошачи гаса, већ и топлане, домаћинства и произвођачи електричне енергије.

Указала је да скупљи енергенти повећавају трошкове производње, а самим тим и цене производа и услуга. Сматра да су раст трошкова живота и незадовољство економском ситуацијом међу разлозима за протесте у појединим европским земљама.

Истиче и да Европа предстојећу зиму дочекује са складиштима гаса која су, попуњена око 70 одсто, уз разлике између држава.

Европска унија је последњих година повећала увоз течног природног гаса, пре свега из Сједињених Америчких Држава, али Путниковићева подсећа да такав начин снабдевања подразумева додатне трошкове. Гас мора да буде охлађен и претворен у течно стање ради транспорта танкерима, а потом поново враћен у гасовито стање. Осим америчког течног гаса, Европа се снабдева и из Норвешке, Алжира, Катара, Аустралије и других земаља.

Међутим, поремећаји у снабдевању са Блиског истока додатно отежавају ситуацију. Објашњава да се европски купци за расположиве количине течног гаса надмећу са великим азијским тржиштима, што додатно утиче на цену. Путниковићева не искључује могућност да се у појединим европским земљама поново отвори питање увоза руских енергената.

Када је реч о Србији, она је оценила да је ситуација повољнија него у великом делу Европе. Подсећа да Србија до краја године има уговор о испоруци руског гаса по знатно повољнијој цени, као и да се снабдева гасоводом, што је важно за сигурност испорука.

"Па, ми имамо и повољну цену гаса, добијамо га гасоводом и имамо пуна складишта, што је јако битно", истакла је Путниковићева и додала да је додатна предност могућност снабдевања гасом из Азербејџана и развој нових интерконекција.

Посебно је указала на почетак изградње гасовода ка Северној Македонији, који би Србији требало да обезбеди још један алтернативни правац снабдевања. Очекује да Србија неће имати проблема са количинама гаса и нада се да ће и цена остати прихватљива.

Осврћући се на цену нафте, Путниковићева је оценила да ће даља кретања у великој мери зависити од ситуације на Блиском истоку.

Арнаутовић: Цену нафте диктирају геополитичка дешавања

Економиста Иван Арнаутовић сматра да цену нафте на светском тржишту у овом моменту највише диктирају геополитичка дешавања и психолошки фактор, имајући у виду да је од момента када се споменуо договор америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина о извозу руског дизела на америчко тржиште, цена дизела нагло пала, након чега је поново скочила.

"Цена нафте у последње две недеље у сталном порасту, а до када ће се то дешавати нико не може да предвиди. Све зависи од геополитичке ситуације, не само рат у Украјини и Перијском заливу, јер су последњи реметилачки фактор Хути и напад на Саудијску Арабију", навео је он за Танјуг коментаришући то што је цена Брента премашила 112 долара по барелу.

На питање шта је тренутно највећи страх финансијских тржишта имајући у виду да су светске берзе јуче биле у паду, Арнаутовић је рекао да пад акција говори о томе да поново расте одређени страх на финансијском тржишту, поготово што се ближе и амерички избори за Конгрес, и оценио да је то такође све део психолошког фактора који има велики утицај на саме берзе.

Нафта је, такође, берзанска роба која се највише тргује преко уговора на одређени период, изјавио је Арнаутовић и додао да оног момента када би нафта пала не би дошло до пада цена јер су то све дугорочни уговори на неколико месеци.

image
Live