Економија
НБС: Повећана референтна каматна стопа на 5,75 одсто
Глобални трошковни притисци и увозна инфлација и даље су високи, због чега је потребно ограничити њихове индиректне ефекте на раст цена, наводи Народна банка Србије
Извршни одбор Народна банка Србије одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,75 одсто, док је стопа на депозитне олакшице задржана на нивоу од 4,50 одсто, а стопа на кредитне олакшице повећана на седам одсто.
"Извршни одбор имао je у виду да су, и поред знакова попуштања, глобални трошковни притисци и увозна инфлација и даље високи и да је потребно ограничити њихове индиректне ефекте на раст цена на домаћем тржишту", пише у саопштењу НБС.
Инфлација у Србији је у јануару на месечном нивоу износила 1,4 одсто, а међугодишње посматрано 15,8 одсто, што је било у складу с очекивањима Извршног одбора.
Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.
НБС на овај начин доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања у хоризонту пројекције.
Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.
Притом, од динамике заоштравања монетарних политика Система федералних резерви и Европске централне банке зависиће и кретања на међународном финансијском тржишту и токови капитала према земљама у успону.
Опрезност монетарне политике је неопходна и због и даље присутних геополитичких тензија.
Поред тога, индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина у претходном периоду, заједно с тржиштем рада које карактерише ниска незапосленост и даљи раст зарада, још утичу на раст базне инфлације у већини земаља.
Према фебруарској средњорочној пројекцији, очекујемо да ће међугодишња инфлација остати повишена, након тога инфлација би требало да се нађе на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини ове године и повратак у границе циља средином 2024. године.
Када је у питању економска активност, према актуелној пројекцији Народне банке Србије, бруто домаћи производ Србије ове године оствариће реални раст у распону од два до три одсто.
Раст ће бити вођен домаћом тражњом, чему у највећој мери доприноси очувано тржиште рада, док ће због и даље високог очекиваног увоза енергената и ниже екстерне тражње.
У зависности од кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова, наведено је у саопштењу.
