Економија
РТ Балкан открива: Како ће се раст каматне стопе одразити на задужења у Србији
Економиста, проф. Иван Пајовић, каже да је то покушај Европске централне банке да чашом воде гаси пожар који је сама направила
Како би обуздала високу инфлацију, Европска централна банка (ЕЦБ) данас је подигла референтну каматну стопу, а ми смо истраживали како ће се то повећање одразити на власнике стамбених кредита у Србији, али и на светску економију.
Економиста Иван Пајовић рекао је за РТ Балкан да ће због одлуке ЕЦБ, на удару бити сви грађани који су своје задужење везали за ЕУРИБОР без обзира да ли су стамбени, кеш или потрошачки кредити.
На питање шта то значи за домаћинства која су се задужила у стамбеним кредитима у еврима, Пајовић каже да ће моћи да очекују подизање ЕУРИБОР-а.
"ЕУРИБОР је повезан са референтном каматном стопом франкфуртске централне банке. Колики ће он бити, нико не зна. Постоји бод који то одлучује, али у најоптимистичнијем смислу рашће исто колико и каматна стопа, али може да буде и више", објашњава стручњак за економску политику и анализу и наглашава да свакако неће бити добро.
Пајовић истиче да ЕЦБ повећањем каматних стопа покушава да чашом воде гаси пожар који је сама направила.
"Они су штампали енормне количине новца, убацивали су их у новчану масу, па су само за време корона кризе убацили 1.600 милијарди евра у новчану масу у еврозони и сада покушавају да подизањем каматних стопа обуздају то, што је бесмислено и не иде на такав начин. Не може то тако да се обузда, можда делимично, али сматрам да то чак није ни полурешење", наводи стручњак за економску политику и анализу.
Као последице по читаву европску економију, јавиће се, како каже, стагнација привреде, или пад привредног раста или стагфлација.
"То значи да ће се привреда теже задуживати и долазити до кредита, а то ће подразумевати успоравање комплетне европске привреде кумулативно гледано", прича проф. Пајовић.
Додаје да последице нису исте од земље до земље.
"Ако привреда буде стагнирала, долази се до стагфлације, односно ситуације када постоји висока инфлација која је преко подношљивих шест одсто, а нема производње, односно привредног раста или постоји привредни пад. Да ли стагфлација постоји већ на делу, европски званичници неће да вам признају. То се скрива одређеним методама, јер је стагфлација знак да привреда пропада, а то политичари неће да обзнане", наводи економиста.
За Немачку, као привредног лидера у целој Европи, Пајовић каже да можемо да је сматрамо најугроженијом.
"Управо зато што је имала велики раст и обим привреде, са поскупљењем новца, што и јесте подизање референтне каматне стопе, привреда се теже финансира кредитирањем, оптерећење превисоким ценама енергената маса предузећа је пред стечајем и гашењем или су већ угашене. А сиромашне земље, попут Бугарске, имаће најозбиљнији проблем јер се инате руским енергентима зато што им тако диктирају Американци, а и сами су презадужени и сиромашни", наводи он.
"Инфлација је настала, не само због штампања енормне количине новца, већ и услед енергетског проблема. Када је кренула енергентска криза, а цене енергената кренуле навише, тако су и цене свега скочиле. Енергенти су остали од почетка украјинске кризе на високом нивоу. Онда се ту умешала и Америка са течним нафтним гасом како би истиснула Русе са јефтиним гасом, а познато је да је разлика у цени минимум три пута, па замислите какав је то ударац на привреду, на укупну економију и цене. Енергенти су локомотива цена, они условљавају цену свих производа. Ако енергенти поскупљују, све поскупљује и изазива инфлацију".
