Реганов економиста: Хаос у САД последица алавости банака и најглупљег закона од прохибиције

Пропаст "Силикон вели банк", 16. по величини банке у САД прошлог петка резултат је тога што су депоненти повукли своја средства као одговор на пад вредности портфеља обвезница банке који је, пак, изазван непромишљеним повећањем каматних стопа Федералних резерви, објашњава угледни амерички економиста Пол Крег Робертс.

Безумна политика коју спроводе Федералне резерве лечи инфлацију тако што производи пропаст банака и незапосленост. Федералне резерве и неолиберални економисти су још увек заглављени у истрошеном размишљању кејнзијанизма 20. века, навео је Робертс алудирајући на модел који је доминирао пред крај Велике економске кризе и у Другом светском рату и који заговара доминацију приватног сектора уз важну улогу владе и јавног сектора.

Федерални регулатори затворили су и њујоршку "Сигначур банку" која је била преплављена повлачењем депозита. Неуспеси банака, са пријављеним проблемима који погађају "Републичку банку" (14. по величини у САД) и извештаји да су многи депоненти "Веллс Фарга" имали проблема због "штуцања" у дигиталној револуцији, изазвали су панику међу депонентима који су били "довољно срећни" да им депозити не нестану, навео је Робертс, који је у време Реганове администрације био помоћник министра финансија, задужен за економску политику, због чега је стекао надимак "економска савест Роналда Регана".

"Биће их још": Како се Вашингтон припрема за потрес на банкарском тржишту

Како би избегли да ти депонентни повуку своја средства, Федералне резерве су објавиле да ће банкама обезбедити готовину за исплате. Федералне резерве саопштиле су да ће све штедише "Силикон вели банка" и "Сигначур банка", укључујући и оне са депозитима изнад осигураног износа, бити заштићене.

С обзиром да Федералне резерве подржавају овакав банкарски систем (који се показао неуспешним током Велике депресије), сада се надају да ће проблеми са банкама и паника коју они изазивају бити обуздани. У последњих 14 месеци, резерве банака су смањене за 1,3 трилиона долара.

То значи да банкама недостаје готовине да подмире повлачења и да морају да продају финансијска средства да би подмириле повлачења. Ова продаја би снизила цене финансијских средстава и нарушила билансе банака.

Наравно, као и током претходне финансијске кризе, влада и финансијски руководиоци ће давати умирујуће изјаве, попут оне коју је дала министарка финансија Џенет Јелен прошлог петка када је уверила јавност да је амерички банкарски систем отпоран и добро капитализован.

"Форбс" ставио банку која је банкротирала на листу најбољих у САД

Али да ли је? Пет банака које су означене као "превелике да би пропале" имају 188 билиона долара у дериватима (улозима на цене деоница, каматне стопе, цене робе...).

Брутална чињеница је да је тих пет америчких банака изложено ризику који је двоструко већи од БДП-а целог света. Несхватљиво је да пет америчких банака има довољно капитала да подржи деривате које су двоструко веће од светског БДП-а.

Све ово, пише Робертс, дугујемо ранијим финансијским кризама, али и безумном укидању Глас-Стигаловог закона. Овај закон је донет 1933. како би се изборили са кризом тог времена. Закон је то учинио тако што је одвојио комерцијално од инвестиционог банкарства. Ово је спречило комерцијалне банке да користе депозите у шпекулацијама. Закон је спречавао финансијску кризу 66 година све док није укинут 1999. за време Клинтонове администрације. Алан Гринспен, председник Федералних резерви у то време, тврдио је да су тржишта саморегулишућа и да им није потребна помоћ Вашингтона. Ово је добро одговарало великим банкама.

Укратко, неколико фирми са Волстрита је пропало заједно са банкама и осигуравајућим друштвима. Пет највећих банака заштићено је квантитативним ублажавањем, што је довело до експлозивног раста биланса Федералних резерви, надуваних вредности финансијских инструмената и тренутне могућности нове финансијске кризе.

Конгрес и економисти нису хтели да признају своју грешку у виду укидања веома успешног Глас-Стигаловог закона, али негодовање јавности због спасавања великих банака навело је Конгрес да се претвара да поправља ситуацију. Конгрес је "поправио" проблем који је створио тако што је законски прописао могућност ваше банке да заплени ваше депозите како би спречила своју пропаст.

Дод-Франков Закон о реформи и заштити потрошача на Волстриту усвојен је 2010. и наводно је "штитио америчке пореске обвезнике". Проблем је што је спасавао банке новцем штедиша уместо федералним пореским приходима, пише Робертс.

Темпирна бомба у срцу америчких финансија: 620 милијарди долара "нереализованих губитака"

Према мишљењу експерта који је био покретач и мотор економске политике Реганове администрације, није било ваљаног разлога за укидање Глас-Стигаловог закона. То се догодило зато што је јавна политика престала да буде у јавном интересу и почела да служи приватним агендама.

Комерцијалне банке су желеле да учествују у шпекулативним подухватима попут инвестиционих банака и да уживају у истој високој заради. Уместо да користе сопствени новац, желели су приступ новцу својих штедиша. Идеолози слободног тржишта који служе својој идеологији слободног тржишта дали су им оправдање. Али као што смо поново научили неколико година касније, тржишта нису саморегулишућа, навео је он.

Шта сада може да се уради, пита Робертс. Укидање Дод-Франковог закона који је "најглупљи закон од прохибиције". Штити банке и опште пореске обвезнике на рачун штедиша, подстичући на тај начин навале на банке. Био је потребан потпуно безумни Конгрес да донесе тако деструктивни акт.

Такође је неопходно уверити људе да су сви депозити заштићени. Важно је схватити да се међу депозитима који су превелики да би се осигурали налазе и средства за плате великих предузећа.

Затим треба приступити раду са законима који захтевају од банака да реструктурирају своје инвестиционе операције и одвоје их од депозитног банкарства, са депозитима изолованим од инвестиционог банкарства.

Другим речима, наводи Робертс, потребно је поново увести Глас-Стигалов закон.

Могуће је да су на делу мрачније силе. Пет великих банака, знајући да их Фед штити, пропусте банака посматрају као прилику да купе имовину за пени на долар. Три њујоршке банке, које контролишу њујоршки Фед, оперативни огранак Федералних резерви, можда су чак "бациле око" на "Банку Америке" и "Велс Фарго".

Још увек се у финансијским медијима наводи да банке финансирају послове и нове инвестиције, али то није тачно, наводи Робертс. Банке финансирају куповину постојеће имовине и шпекулативне деривате које доносе профит за инвестиционе банке, али ништа реално за привреду. Другим речима, деривати су постали екстремни ризици без продуктивне сврхе.

Ако Федералне резерве имају имало мозга, то је сигнал за крај раста каматних стопа а инфлација ће морати да се стави под контролу политиком на страни понуде, а не на страни потражње, закључио је угледни амерички економиста.