Економија
РТ Балкан истражује: Колапс СВБ - најава веће економске кризе или крах врло "специфичне" банке?
Необично снажна реакција финансијског али и политичког врха САД на колапс банке изазвала је страховања да је највећа економија на свету у много већем проблему него што се мислило
Колапс "Силикон вели банке" (СВБ) и спасилачки напори америчких власти који су уследили, изазвали су жестоку забринутост на тржишту и страхове да ће крах једне од већих банака у САД изазвати домино ефекат на америчком али и глобалном тржишту.
Шта се десило? Укратко, САД већ годинама штампају новац (без покрића) а јавни дуг је највећи од Другог светског рата, што је, заједно са енергетском кризом и проблемима у ланцима снабдевања, довело до инфлације коју Федералне резерве (ФЕД) покушавају да обуздају подизањем каматних стопа.
Након краха СВБ и затварања "Сигначур банке", ФЕД је саопштио да ће банкама обезбедити готовину за исплате. Највиши финансијски али и политички врх САД - председник Џозеф Бајден и министарка финансија Џенет Јелен - пожурио је да увери депоненте да су њихове паре безбедне, али су акције банака, како америчких тако и светских, нагло пале.
Гашење пожара бензином
Банкарски систем, а нарочито амерички, већ је био напрегнут и у кризи јер није био реформисан после 2008. године, а наставио је са издавањем хартија од вредности, виртуелном економијом (више новца а мање добара) и задуживањем. То је, сматра професор на Економском факултету и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић, довело до краха СВБ.
У разговору за РТ Балкан, Димитријевић је објаснио да банкарски систем, који је у дуговима, гура привреду у дугове и десило се оно на шта су бројни угледни економисти упозоравали.
Ако имате превише државних обвезница у портфељу, а каматне стопе расту, онда хартије од вредности губе на вредности јер је камата на њих мања од оне каматне стопе која расте. Многе банке које у свом портфељу имају државне обвезнице губе ликвидност када расту каматне стопе.
Тешко је рећи да ли ће уследити ланчана реакција неповерења и већих проблема, рекао је Димитријевић. Да би се спасили депоненти, ФЕД мора да штампа новац што доводи до инфлације и раста каматних стопа. То пак доводи до пада вредности портфеља државних обвезница. Другим речима, гасе пожар бензином.
Према његовом мишљењу, могућ је наставак хаоса ако се настави са штампањем новца и подизањем каматних стопа и наредне две седмице ће бити критичне.
Ако буде ланчане реакције, предстоји нам криза попут оне из 2008. ако не и гора, будући да те године није било инфлације па је новац могао да се штампа. А банкарска криза гура привреду у кризу, што значи и пораст незапослености, навео је Димитријевић.
Ситуација гора него што се зна?
СВБ је играла на два ризична купона, каже за РТ Балкан правник и економиста Бранко Павловић.
Један је ИТ сектор са својим осцилацијама и конкуренцијом, а други је тај што је банка куповала државне обвезнице, рачунајући да неће бити повећања каматних стопа. Како је до повећања каматних стопа дошло, вредност тих обвезница је пала и банка је на губитку.
Будући да СВБ није једна од највећих банака у САД, њен колапс не би требало да изазове неке последице по финансијско тржиште ни САД ни глобално.
Али, наглашава Павловић, одмах по краху банке, акције свих банака су жестоко пале, а како се финансијски али и државни врх брже боље огласио уверавајући Американце да су њихова средства безбедна, појавила се сумња да финансијски извештаји нису тако добри као што је представљено.
Другим речима, постоји страх да је ситуација много, много гора него што се приказује и да је стање хаотично и у великим банкама, рекао је Павловић.
А уверавања која су стигла са врха, непропорционално жустра ако се узме у обзир реална величина СВБ, указују да врх финансијских и других стручњака зна да је стање много горе него што је представљено.
Специфична банка
Професор Економског факултета, др Ђорђе Ђукић има нешто другачији став. У разговору за РТ Балкан, овај познавалац финансијског система, сматра да је кључни разлог за крах СВГ лоше управљање каматним ризиком и да се ова криза неће претворити у неку ширу финансијску кризу.
СВБ је много новца уложила у дугорочне хартије од вредности - државне обвезнице и то у периоду када су биле изузетно ниске каматне стопе. Са ФЕД-овим агресивним подизањем каматних стопа, цене тих хартија од вредности почеле су да нагло падају. А како је ФЕД наставио са подизањем каматне стопе, вредност портфеља обвезница СВБ је нагло почела да пада. Ако би га продали, забележили би велике губитке. Значи, банка је тиме послала несолвентна, навео је Ђукић.
Други фактор који треба узети у обзир, каже Ђукић, је фактор панике. Када се појавила вест о недовољној ликвидности СВБ, настала је паника и депоненти су хтели да повуку 42 милијарде долара из банке која управља са неких 209 милијарди долара, што је било немогуће. Гласине преко Твитера су се муњевито шириле.
А ко су депоненти? Стартапови, инвестициони фондови (venture capitals), односно компаније чије су управе добро информисане о могућим ризицима, навео је Ђукић који сматра да крах СВБ неће довести до већих поремећаја на глобалном финансијском тржишту нити ће довести до колапса банкарске индустрије, јер је у питању врло "специфична" банка са хомогенизованим клијентима који нису "ситне штедише".
Шест највећих америчких банака (Џеј Пи Морган, Велс Фарго, Ситигруп, Банка Америке...) је забележило огроман прилив нових депозита јер штедише ма које величине биле, иду за именом.
ФЕД, министарство финансија, морали су да интервенишу да би спречили ширење панике. Жеља им је да порески обвезници не плате цену лошег управљања каматним ризиком. Међутим, чињеница да се исплаћују депозити свим депонентима без обзира на величину, не даје основ да ће провером стечајне масе те банке моћи да се покрију све исплате.
Истовремено, регулаторна тела су подбацила, сматра Ђукић, јер нису превентивно реаговала на изузетно велику концентрацију депозита у СВБ код само две групе клијената у условима пада цена обвезница.
СВБ је "специфична" банка са богатом клијентелом из калифорнијског ИТ сектора који је зарадио силан новац током пандемије и, логично, га депоновао. Када је 2022. дошло до успореног раста тих технолошких компанија, оне су почеле да троше новац за своје расходе и друге пројекте. Повлачење депозита изазвало је панику, због чега су финансијске власти морале да интервенишу спремношћу да подмире све захтеве депонената о повлачењу новца, како оних који су осигурани до 250.000 долара тако и оних који су неосигурани и тиме смире тржиште.
А у којој мери ће из буџета бити покривени неосигурани депозити након продаје стечајне масе банке, остаје да се види. То значи одступање од регулативе која је усвојена после 2008. по којој стриктно све губитке морају платити акционари и власници обвезница и велики депоненти који су се определили за банку, рекао је Ђукић.
Што се тиче "Сигначур банке", Ђукић подсећа да је 27 одсто њеног капитала везано за депозите криптовалута - а то тржиште је забележило драстичан пад цена нарочито после серије преварених радњи, док је гигант "Џеј Пи Морган" преузео на себе обавезе "Републичке банке", тако да се ту не може говорити о системском поремећају укупног финансијског тржишта.
Ово јесу системски важне банке, каже Ђукић, али с обзиром на утицај и моћ банкарског сектора, ова криза је локализована јер ФЕД не сме да дозволи далекосежне последице у виду губитка поверења у банкарску индустрију и њену жилу кукавицу - Волстрит.
Ово неће зауставити ФЕД у подизању каматних стопа у борби против инфлације због лечења инфлаторних очекивања која све више узимају маха, нагласио је Ђукић.
