Европска енергетска криза поглавље прво: Три пута више пара за мању количину гаса

Земље Европске уније забележиле су прошле године историјски ниску потрошњу гаса, али је за овај енергент у ЕУ издвојено три пута више средстава него 2021, подаци су Међународне агенције за енергетику (ИАЕ).

Потражња гаса у ЕУ смањена је за 13 одсто, што је највећи пад у потражњи икада забележен, али је за њега плаћено укупно 390 милијарди долара – значајно више него претходне године, када је за више гаса потрошено много мање пара: 120 милијарди долара.

Немачка је, на пример, потрошила 15 одсто гаса мање ове године у односу на прошлу. А цену те "уштеде" најбоље зна њена посрнула индустрија.

Колико су били успешни планови Европске уније да "никад виђеним" санкцијама сломе Русију, због тога што је отпочела Специјалну војну операцију у Украјини, показују и званични подаци ИАЕ.

Руски удео у европској потражњи гаса пао је са 40 одсто у 2021. на свега десет одсто у прошлој години. Али, док је 2021. од продаје гаса ЕУ Русија имала је приход од 41 милијарду долара, прошле године од десет одсто гаса увезеног у земље европског блока зарадила је чак 94 милијарде долара.    

Када се погледају подаци ИАЕ о томе шта је највише допринело смањењу потрошње гаса у ЕУ поново се види лице и наличје европских санкција Москви и сва истинитост речи у ЕУ много критикованог мађарског премијера Виктора Орбана да је Европа оваквим непромишљеним мерама пуцала себи у плућа.

Дакле, смањењу потрошње гаса није допринела ни диверсификација извора снабдевања ни веће ослањање на обновљиве изворе енергије, у које Брисел полаже толике наде, већ топло време и смањење производње у индустријском сектору.

Док је топло време крајње непоуздан фактор који већ следеће године може да доведе до сасвим супротне ситуације, скока потражње за гасом због хладног времена, што се констатује и у извештају ИАЕ, смањење производње показује обим кризе.

Никакви прописи, упутства, савети и препоруке о смањењу потрошње, а било их је онолико, нису толико допринели смањењу потрошње гаса колико један једини фактор: нагли скок цене овог енергента. А она је почела поново да скаче управо са "кажњавањем Русије" европским санкцијама. Ако се томе дода још један битан фактор, дизање у ваздух дела европске енергетске инфраструктуре, гасовода "Северни ток" у септембру прошле године, може само да се замисли како ће извештај ИАЕ о европској енергетској кризи изгледати када буду анализирали ову годину. 

Што се тиче оне прошле, највеће смањење потражње за гасом забележено је у индустријском сектору који је плавог енергента потрошио 25 одсто мање него 2021. године. Највећи део тог смањења, нешто више од половине, проузроковано је смањењем производње.

Због скока цена енергената, неколико фабрика смањило је производњу, у неким случајевима одлучили су се да увозе готове производе из земаља ван ЕУ уместо да их производе у својим погонима по вишој цени, констатује се у извештају ИАЕ.

Увоз готових производа или полупроизвода, довео је до тога да пад у индустријској производњи буде само око осам одсто, иако су фабричке машине биле заустављене због високе цене гаса.

Индустријски сектор, такође, потрошио је око седам милијарди кубних метара гаса мање захваљујући преласку са гаса на нафту – још један енергент који се увози и за који је ЕУ у значајној мери била ослоњена на Русију и такође га је сада санкционисала.

Домаћинства, јавне и комерцијалне зграде у години за нама смањиле су потрошњу гаса за око 20 одсто, пре свега захваљујући топлом времену. За грејање просторија 2022. године било је потребно у просеку 12 одсто мање гаса у односу на годину пре. "Енергетску ефикасност" и у случају домаћинстава, јавних и комерцијалних зграда ЕУ је постигла захваљујући високим ценама гаса, а не захваљујући, на пример, већој употреби зелене енергије.

Смањење од најмање седам милијарди кубних метара гаса 2022. у односу на годину дана пре производ је "промена у понашању", енергетског сиромаштва и пребацивања на нафту. Потрошачи су смањили своје термостате у просеку за 0,6 степени, смањено је грејање и употреба топле воде у комерцијалним и јавним зградама.

Такође, уштедама је допринело и енергетско сиромаштво: многи потрошачи смањили су потрошњу због високих рачуна, због чега су им или домови били хладни или су се пребацили на јефтинија "прљава" горива попут пелета, угља, отпада или нафте ниског квалитета.

Побољшање енергетске ефикасности зграда, замена бојлера, на пример, допринела је да потражња за гасом буде за 3,5 милијарди кубних метара мања него 2021.

Производња струје је једини сектор у којем је потражња за гасом била већа у прошлој него у години која јој је претходила. У извештају се бележе и неке промене у енергетском сектору, попут тога да је у овој области утрошено 11 милијарди кубних метара гаса мање захваљујући томе што је 2022. инсталирано 50 гигавата енергије ветра и сунца.

Међутим, паду у потражњи гаса у области енергетике највише је допринела смањена потрошња струје и то поново због временских услова. Због смањења производње у нуклеарним и хидроелектранама које траје из године у годину, било је потребно више гаса за производњу струје.  

Са улагањем нада у обновљиве изворе енергије, ИАЕ у закључку свог извештаја упозорава да ће снабдевање гасом остати проблематично и у 2023. години "са необично широким спектром неизвесности и ризика".

Међу њима је могућност потпуне обуставе испорука руског гаса Европи преко гасовода, теже снабдевање ЛНГ-ом како се кинески увоз овог енергента опоравља, али и време које због високих или веома ниских температура може довести до додатног притиска на тржиште гаса. За наставак раста обновљивих извора енергије уоченог у 2022, такође, били би потребно трајни политички напори, наводи ИАЕ.

Осим трајних политичких напора, који се наводе у извештају, и у случају обновљивих извора енергије временски услови су један од одлучујућих фактора, што се у извештају не наводи.

Као што се "зелена Европа" није много двоумила да се врати угљу чим је почела енергетска криза проузрокована санкцијама које је ЕУ увела Русији забрањујући увоз њеног гаса и не марећи много за саботажу на "Северном току", тако се и у случају обновљивих извора ипак не напуштају они конвенционални.

Иако могу да произведу значајну количину струје, проблем с обновљивим изворима је што за веома кратко време може да дође до оштрог пада у производњи, као када је у новембру прошле године производња енергије из ветра у Великој Британији за 40 сати опала са 16,4 гигавата на 0,4 гигавата, што је било једнако искључивању 14 нуклеарних електрана. А у таквим случајевима, да би се одржала стабилност мреже, потребно је прикључити други извор снабдевања - на пример струју произведену из гаса.