Економија
У Европи се затвара још једна топионица алуминијума
Затварање "Спеирине" фабрике у Немачкој појачава талас деиндустријализације, док су глобални ланци снабдевања индустријских сировина све крхкији
Затвара се још једна европска топионица алуминијума, што је последица енергетске кризе која се одразила на индустрију и ограничила снабдевање кључним сировинама.
Иако су цене електричне енергије знатно ниже него прошле године, светски гигант у производњи и рециклажи алуминијума "Спеира" затвориће своју фабрику "Рајнверк" у Немачкој у другој половини 2023. због изазова на енергетском тржишту, саопштила је компанија, а пренео "Блумберг".
Претходно је у фабрици смањена производња овог важног метала за 50 одсто пошто су скокови цене струје и гаса гурнули европску металуршку индустрију у кризу.
Неке топионице су увећале производњу последњих недеља, али затварање "Спеирине" фабрике појачава талас деиндустријализације, док су глобални ланци снабдевања индустријских сировина све крхкији, посебно имајући у виду трговински рат САД и Кине, као и руско-украјински сукоб, чија је последица енергетска криза у Европи.
Алуминијум је један од енергетски најзахтевнијих метала за производњу, а европски производни капацитети су преполовљени од почетка енергетске кризе. Многе фабрике су обуставиле производњу, а бројне су у потпуности обуставиле рад, укључујући фабрику компаније "Норск хидро" у Словачкој и фабрику корпорације "Алкоа" у Шпанији.
Као и поменути производни погони, "Спеирина" топионица у Немачкој биће "пребачена" на одржавање, а могла би поново да се отвори ако се економска ситуација побољша, рекао је портпарол компаније. Ипак, поновно покретање топионице је споро и скупо, а неке фабрике у региону које су затворене у претходним кризама никада нису поново отвориле врата.
Раније су из индустрије упозоравали да је потребна дугорочна финансијска подршка како би се помогло региону да задржи контролу над сировинама кључним за прелазак на зелену агенду.
Поред сталне претње индустрији коју представљају високе цене енергената, Европа све теже привлачи инвестиције, односно с тим у вези губи од САД због милијарди долара субвенција које нуди контроверзни Закон о смањењу инфлације америчког председника Џозефа Бајдена.
