Драма преузимања "Креди Свиса": Банкарска криза далеко од завршене

Након што је швајцарска УБС групација најавила током викенда да ће преузети посрнулу банку "Креди Свис", тржишта су се понадала да ће тиме криза у банкарском сектору бити решена. Оптимизам је кратко трајао будући да су акције на европским берзама пале.

Европске акције данас су у паду, док су деонице банке Креди Свис опале за више од 60 одсто након што је швајцарска банка УБС пристала да је купи за 3,23 милијарде долара (око три милијарде евра).

Паневропски индекс СТОXX 600 опао је за 0,8 одсто на отварању берзе, након што је забележио највећи недељни пад ове године у петак, преноси Ројтерс.

Деонице Креди Свис ослабиле су за 62,3 одсто, након објаве да ће их преузети УБС, а акције УБС пале су за 8,8 одсто.

Инвеститори су узнемирени вестима да ће се АТ1 обвезнице, са номиналном вредношћу од 17 милијарди долара проценити на нулу, што је наљутило неке носиоце дуга који су мислили да ће бити боље заштићени од акционара.

Шири европски банкарски индекс је пао за 3,2 одсто, досегнувши најнижи ниво у последња три месеца.

УБС преузима ривалску банку "Креди Свис" за три милијарде евра

Боб Мишел из "Џеј Пи Моргана" каже да је још рано прогнозирати како ће се ствари завршити, али верује да ће Федералне резерве вероватно морати да смање каматне стопе касније ове године. Ед Јардени из "Јардени рисерча" сматра да би банкарска превирања могла да доведу до рецесије ако изазову кредитну кризу.

"Ово је још увек почетак преузимања. Сигурно ће успорити раст. Сигурно ће смањити инфлаторне притиске. Фед не мора да подиже стопе у среду", рекао је Мишел за "Блумберг", коментаришући преузимање "Креди Свиса".

Он очекује да ће Фед смањити стопе у септембру како би спречио рецесију. Договор са УБС-ом о куповини "Креди Свиса" требало би да смањи притисак на акције европских банака, додао је Мишел.

Хамлетовска дилема ФЕД-а: Подићи каматне стопе или не, питање је сад?

Мохамед Ел-Еријан, главни економски саветник у "Алајансу" каже да је куповина "Креди Свиса" спасавање банке.

"Ово није било најбоље решење, али је издоминирало над друга два, што је била или национализација, или гашење банке", рекао је Ел-Еријан "Блумбергу". "Није чисто, али од доступних опција, ово је била најбоља коју су имали."

Јефри Гундлах, извршни директор "ДаблЛајн капитала" поручио је банкарима и инвеститорима да науче да управљају ризиком.

"'Блумберг' извештава да су људи који су глупаво држали улоге у 'Креди Свису' љути што су избрисани. Озбиљно? Одрастите и погледајте се у огледало. Ту је 'кривац'. Научите како да управљате ризиком!", твитовао је он.

"Чланови мог инвестиционог тима сусрели су се прошле среде са веома значајним алокатором средстава, који је известио да су СВИ њихови менаџери који су били'у невољи' сматрали да су обвезнице 'Креди Свис' добре, односно да ће вратити паре. Промашили су само за 100 поена. Да цитирам (бившег министра енергетике и гувернера Флориде) Рика Перија: 'Упс'".

Ед Јардени, председник "Јардени рисерча" сматра да тренутна банкарска криза неће бити тако страшна као финансијска криза из 2008. године. "Међутим, могла би да изазове рецесију ако изазове кредитну кризу у целој привреди", навео је он у белешци.

"Још увек не повећавамо шансе за рецесију, али можда ћемо то морати да урадимо ако видимо знакове да напори Фед-а да стабилизује тренутну банкарску кризу не функционишу", упозорио је Јардени.

Вин Тин, глобални шеф валутне стратегије у "Браун брадерс Хариман и компанији" сматра да је договор о "Креди Свису" за сада "смирио нервозу", али да питање америчких банака и даље остаје нерешено.

Док Грегори Питерс из ПГИМ сматра да би Федово повећање каматних стопа (што су иначе најавили) деловало као да не разумеју нервозу на тржишту, Џерард Макдонел из "22В рисерча" сматра да би одустајање Феда у среду могло да "пошање сигнал панике" и доведе до даљег интензивирања инфлаторних притисака и веће волатилности тржишта обвезница.

"Идеја да Фед паузира чак и када препознају да касније морају ићи даље, не изгледа убедљиво. Уопште није јасно да би избегавање повећања стопе чак помогло у решавању финансијских проблема у банкарском систему", упозорава Питерс.

Аналитичари Шерон Золнер и Дејвид Крој из Банкарске групе Аустралије и Новог Зеланда наводе за "Блумберг" да централне банке покушавају да раздвоје питања монетарне политике и финансијске стабилности, "али то је лакше у теорији него у пракси".

Претходна прекомерна стимулативна политика изазива последице много више од инфлације и постоји ризик да се финансијски услови толико заоштре да изазову "нагло дезинфлаторно тврдо слетање", рекли су они.