Економија
Хладан туш за америчку хегемонију: ОПЕК+ смањио производњу нафте, глобалне цене скочиле
Вашингтон због своје неодговорне политике пуцао сам себи у ноге
Глобална цена нафте скочила је почетком седмице после одлуке о смањењу производње које су објавиле Саудијска Арабија и друге чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и њихови савезници који нису у ОПЕК-у, укључујући Русију, што значи преко милион барела дневно (бдп), пише "Глобал тајмс".
Координисана одлука уследила је након вишемесечног пада цена нафте због страха од суморних глобалних економских изгледа који су смањили потражњу сирове нафте.
Посматрачи кажу да тај потез ОПЕК+ представља "ударац" америчкој хегемонији усред дубоких промена које се догађају у глобалном геополитичком пејзажу, посебно у Азији.
То такође представља разумну одбрану земаља жртава хегемонистичке праксе САД, у распону од злоупотребе хегемоније долара за монополизацију тржишта расутих роба укључујући нафту, до подстицања руско-украјинских сукоба у циљу стварања места за сопствене енергетске производе у европским земљамам, наводи "Глобал тајмс".
Смањење производње требало би да послужи као строго упозорење Вашингтону да ће неодговорна политика завршити само "пуцањем себи у ноге", кажу аналитичари и напомињу да нагли скок цене нафте не може само да исцрпи америчке стратешке резерве нафте, већ да погорша инфлацији у гурне Федералне резерве у ћорсокак.
Саудијска Арабија је током викенда објавила да ће спровести "добровољно смањење" од 500.000 бдп. Русија, чланица ОПЕК+, рекла је да ће продужити постојеће смањење производње од 500.000 бдп до краја године.
Остале чланице ОПЕК+, попут Уједињених Арапских Емирата, Кувајта, Алжира, Казахстана и Омана, такође смањују производњу.
Званичник саудијског министарства енергетике рекао је да је тај потез "мера предострожности која има за циљ подршку стабилности тржишта нафте", пренела је саудијска новинска агенција. Добровољни резови из чланица ОПЕК+ почеће у мају и трајати до краја 2023. године.
"Ово је бомба за тржиште", рекао је за "Глобал тајмс" један инсајдер специјализован за трговину робом на велико.
Пре свега, обим смањења производње је изнад очекивања тржишта. Друго, организација предвођена Саудијском Арабијом удружује се са Русијом како би спровела политику, што сугерише снажну сарадњу унутар механизма ОПЕК+ упркос притиску САД, рекли су инсајдери из индустрије.
Тржиште је раније очекивало да ће чланице ОПЕК+ спроводити исту политику производње без нових резова.
Реагујући на најновија смањења, портпарол америчког Савета за националну безбедност је рекао да је администрација јасно ставила до знања да не мисли да су смањења у овом тренутку препоручљива, пренео је Ројтерс.
Тиан Јун, независни макроекономски аналитичар, рекао је за "Глобал тајмс" да овај потез показује да упркос притиску САД, чланице ОПЕК+, које представља Саудијска Арабија, спроводе независне политике које бране њихове фундаменталне интересе.
"Продаја нафте служи као спас за привреду Саудијске Арабије, као и за друге чланице ОПЕК+. Услед потенцијално растуће финансијске кризе, даљи пад цене сирове нафте би им одрезао милионе долара прихода, угрозивши економски развој, рекао је Тиан.
Он је додао да је најављено изненађујуће смањење од стране ОПЕК+ такође подвукло да капацитети Вашингтона да манипулише важним креирањем политике других земаља "иде низбрдо", упркос геополитичким алатима које има.
"Дугорочно гледано, утицај ће бити далекосежан и могао би бити почетак разбијања америчке хегемоније", закључује Тиан.
У октобру је ОПЕК+ најавио смањење производње за 2 милиона бдп од новембра, одбивши захтев Бајденове администрације неколико дана раније да одложи своју одлуку о производњи нафте, пренео је Си-Ен-Би-Си.
На нафтном пољу, америчка хегемонија, која је пуна пљачке, изазвала је широке осуде. Истискивање руске нафте са европског тржишта снабдевања како би се направило место за сопствену нафту и ЛНГ је један пример, рекао је у понедељак за "Глобал тајмс" Ли Хајдонг, професор на Институту за међународне односе Кинеског универзитета за иностране послове.
"Уцена, распиривање криза и сукоба, ратова и отмице међународних институција као што је ОПЕК, има за циљ да САД задржи глобално тржиште сирове нафте за сопствене потребе и као средство за вођење геополитичке борбе, а не као глобално јавно добро", каже Ли.
Ли је приметио да је "Саудијска Арабија добро свесна намере САД да је искористи као пиона у геополитичкој борби са Русијом и Кином. Гледајући кроз улогу САД као ствараоца проблема у региону, Саудијска Арабија се прилагођава уравнотеженијим односима међу њене везе са великим глобалним силама".
Ефекат таласања смањења производње је такође живописан приказ како се низ кратковидих политика САД, које имају за циљ да пренесу домаћа питања на остатак света, иронично обио Вашингтону о главу.
"У трагању за основним узроком, америчка монетарна политика од пре две године довела је до глобалне инфлације. Затим је Фед кренуо у агресиван циклус повећања каматних стопа како би укротио инфлацију од марта 2022, што је оптерећивало ликвидност, изазвао је цунами банкарске кризе и помутио међународне економске изгледе. Цена нафте је потонула као резултат слабије глобалне тражње, што је навело ОПЕК+ да смањи производњу како би подржао цену", објаснио је Тиан.
Утицај повећања цена је попут "доливања уља на ватру" јер ће додатно повећати инфлацију у САД и погоршати кризу трошкова живота, кажу аналитичари.
Сада је Фед у дилеми: да ли да застане са пооштравањем кампање и ослободи више ликвидности како би ублажио банкарску кризу која би потенцијално могла да се претвори у финансијску кризу налик 2008. Или би требало да настави са повећањем каматних стопа како би се ухватили у коштац са наглим скоком инфлације?
У сваком случају, то је ћорсокак, кажу аналитичари. Тиан сматра да неспособност Бајденове администрације у решавању домаћих питања ризикује да изазове политичку нестабилност док САД улазе у период председничких избора.
У складу са америчком политиком, Бајденова администрација ће избацити стратешке резерве нафте на тржиште када цена достигне одређени ниво. Али Бела кућа је у октобру саопштила да је ниво залиха био најнижи од 1983. године, што аналитичари кажу да такође представља ризик од исцрпљивања ако цена нафте настави да расте.
