Маслиново уље постаје луксузна роба: Зашто је толико скупо у Европи?

Туристима у Шпанији одговарају високе температуре у априлу, али с друге стране најсушнији април који бележи шпанска временска прогноза постаје све већи проблем за пољопривреднике и потрошаче, јер се очекује нижи род и веће цене.

Како пише "Шпигл", чак и маслине, које прилично добро подносе сушу, дају знатно мање плодова за бербу и утичу на раст цене маслиновог уља.

Од прошлог јуна, маслиново уље као сировина поскупело је скоро 60 одсто и сада кошта у просеку 5,40 евра по килограму. Према подацима ЕУ, произвођачке цене у Шпанији, Италији и Грчкој константно су високе од јануара. У Шпанији су оне 84 одсто изнад петогодишњег просека.

Када цене сировине расту, то не слути добро за трендове потрошачких цена у супермаркетима. Оне су нагло пораслe у последњих неколико месеци.

У Немачкој је маслиново уље у марту било скупље за 20 одсто у односу на претходну годину, према подацима Савезног завода за статистику. У Италији су цене маслиновог уља биле више за чак 46 одсто.

Стручњаци из ове индустрије страхују и да би квалитет јефтиних маслинових уља могао да се смањи како би се избегло нагло поскупљење и да произвођачи не би уплашили потрошаче, јер маслиново уље већ прети да постане луксузна роба.

Маслиново уље се придружује листи намирница које су погођене посебно високом инфлацијом. У поређењу са прошлим мартом, храна у Немачкој је за годину дана поскупела за око 21 одсто. Разлози за то су трошкови енергије, политичка ситуација или временске прилике, али неке потрошачке организације такође оптужују трговце за "прикривена поскупљења". Када је у питању цена маслиновог уља, главни разлог раста цена је прошлогодишње време.

Конрад Болицке из задруге узгајивача маслина у Шпанији, Италији, Грчкој и Хрватској Артигфакт каже да је то што има лоших берби маслина широм Медитерана, а не само локално, прилично нова појава.

"Увек има тешких временских ситуација. Прошле године су се цветови маслина смрзли у неким регионима, али на Криту је било толико топло да су се цветови осушили", напомиње Болицке.

Већ дуже време је познато да климатске промене изазивају екстремне временске појаве попут топлотних таласа или јаке кише, а климатска криза прети да постане и криза хране.

"Дрвећу би добро дошла два и по месеца сушне сезоне током лета, али са више од три то постаје критично. Плод се тада може смежурати или отпасти", каже Белике.

Пад производње прошле године 35 одсто

Према прогнозама Европске комисије, прошле сезоне у ЕУ је произведено око 35 одсто мање маслиновог уља од петогодишњег просека. У Шпанији је производња пала чак за 54 одсто. Болицке каже да су произвођачи које окупља његова задруга прошле јесени добили тек половину нормалне жетве.

Болицке процењује да су за око 70 одсто власника маслињака, они споредни извор прихода и да ће ипак некако успети да превазиђу проблеме. Истиче да нова улагања не долазе у обзир и додаје да би високе цене  могле да помогну, али да није баш оптимистичан, јер повећане цене не сматра ни економичним.