"Блумберг": Цене хране рекордно високе, земље еврозоне све нервозније

Не назире се крај европске битке са најгором кризом трошкова живота последњих деценија, а најновије жариште је храна, пише "Блумберг".

Иако инфлација почиње да пада, притисак на повећање цена хране остаје несмањен. То значи да велики део производа који троше домаћинства убрзано постаје све скупљи. 

Примера ради, цена шећера, који се користи у безброј производа, прошле недеље је порасла на највиши ниво у последњој деценији.

За владе је веома важно да одмах реагују с обзиром да је инфлација већ оставила многе породице да се боре да саставе крај с крајем, што је изазвало штрајкове и протесте широм Европе, док радници траже веће плате. 

Поскупљење хране може додатно да погорша друштвено незадовољство и појача бес грађана према властима. 

У неким деловима еврозоне цене хране расту темпом који није виђен у послератној историји, оцењују економисти. 

Прошлонедељни подаци показали су да је инфлација у еврозони у марту смањена на 6,9 одсто, у Француској чак на 6,6 процената. Али раст цена хране се убрзао на око 16 посто. Слична је прича и у Немачкој, где је инфлација хране изнад 20 одсто.

То подстиче европскe владe да појачају мере за заустављање повећања, што је политика коју обично спроводе земље са нижим приходима. 

Владе постају све нервозније

Португал је укинуо порезе на основне артикле, Француска је натерала супермаркете да смање марже, а Шведска је појачала контролу над намирницама.

"Мислите да се то неће догодити на месту као што је Европа, али пошто цене хране расту за 15-20 одсто, за неке прехрамбене артикле чак и више, владе постају све нервозније", рекао је Ангел Талавера из "Оксфорд Економикс".

Он истиче да је "инфлација хране заиста штетна и да не треба заборавити да долазе избори, а инфлација заиста љути људе".

Борба против инфлације хране је компликованија од интервенција на енергетским тржиштима, наводи "Блумберг". Више фактора је довело до повећања цена, од суша и прекида трговинских ланаца, до раста трошкова ђубрива и болести попут птичијег грипа. 

Поврх тога, већи трошкови енергије и рада представљају притисак на произвођаче хране и узгајиваче. 

Иако је досадашња интервенција мала у поређењу са обимом енергетске подршке, она и даље указује на све већу забринутост у Европи. 

Мере за ограничавање цена хране

Европске владе су последњих месеци предузеле неколико мера за ограничавање цена хране.

Португал, где цене хране расту за више од 20 одсто на годишњем нивоу, привремено ће укинути ПДВ за основне животне намирнице. Пре Португала то су учиниле Пољска и Шпанија.

У Шпанији се пореске мере односе на основне намирнице као што су хлеб и маслиново уље, али то није било довољно да се заустави немилосрдни раст цена. 

Ограничења цена хране су агресивна интервенција коју многе владе не желе да спроведу и увек постоји ризик да би то могло да произведе супротан ефекат, као што је случај у Мађарској.

Та земља увела је ограничења почетком 2022. године, али се инфлација цена хране од тада убрзала на скоро 50 одсто. 

Ограничење цена хране је значило да су трговци на мало морали да продају одређену робу са губитком, а да би то надокнадили, повећали су цене других производа. 

Међународни монетарни фонд је прошлог месеца критиковао мере које успоравају повећање цена хране, јер су скупе и користе чак и онима којима то заиста није потребно. 

Макронова влада у Француској договорила се са супермаркетима да понуде по повољнијој цени основне артикле, а и влада у Португалу такође ради са трговцима на мало и произвођачима хране како би покушала да снизи цене.

Имајући у виду да су потрошачи под притиском, док многа предузећа профитирају, критичари кажу да цео терет инфлације пада на потрошаче.