Анализа РТ Балкан: Колико на инфлацију утичу похлепа и високе трговачке марже

Инфлација је последњих месеци постала изговор компанијама широм света да остваре додатну зараду, па позивајући се на њу, и произвођачи и трговци дижу цене производа. Добит концерна плаћају потрошачи који су приморани да за намирнице из дана у дан издвајају све више новца. Стручњаци све гласније говоре о "инфлацији изазваној похлепом" и постављају питање да ли су све цене морале баш толико да скоче или произвођачи и продавци искоришћавају ситуацију.

У Србији је у марту забележена инфлација од 16,2 одсто, а економисти сматрају да се поскупљење намирница може само делимично правдати високим ценама енергије и сировина, док део приписују и похлепи произвођача и трговаца.

Стручњаци кажу да раст цена, првенствено хране, може да заустави само смањена потражња - све док купци пристају на садашње услове цене ће расти.

Председник "Ефективе" Дејан Гавриловић за РТ Балкан каже да су анализе овог удружења потрошача на више примера показале да су произвођачи или трговци неоправдано подигли своје марже. Он указује да се због тога дешава да су намирнице које се производе у домаћим фабрикама у Србији скупље него у земљама региона или ЕУ, где се извозе.

"Ефектива": Трговци нас "шишају" маржама

"Уље које се производи у Србији код нас сви трговци продају по максималној цени коју је држава одредила од око 220 динара, док у Црној Гори може да се купи за 165 динара. Кафа домаћег произвођача је јефтинија у маркетима у Немачкој. Бројни су такви примери који показују да нас заправо ови познати трговински ланци "шишају" тим својим маржама. Један од доказа су и цене козметике, јер дезодоранс код њих кошта 600 динара, а у малој продавници, апотеци и на пијаци 300 динара", наводи Гавриловић.

Инфлација похлепе узима маха: Како нас светске корпорације пљачкају

Он напомиње да ти трговински имају веће трошкове од малих радњи, али да они сигурно нису толико већи да разлика у цени буде 100 одсто.

"Постоје и те регионалне разлике. Имали смо прилике да у Горњем Милановцу купимо производе који су 20 до 30 одсто јефтинији него у Београду. Качкаваљ који у Београду кошта 1.300 динара, тамо у радњама може да се купи за 900 динара, а супа која кошта 130 динара, је тамо 100 динара", наводи Гавриловић.

Он указује да је највећи  раст цена забележен код хране и хемије, односно код производа без којих потрошачи не могу.

"Ако не постоји избор, потрошачи купују производ без обзира на цену, а када постоји простор да се тај производ купи у некој мањој радњи или на пијаци, потрошачи то знају и углавном све више њих и упоређује цене. Поредили смо раније пет производа у различитим трговинским ланцима и утврдили смо да је разлика у цени чак 3.500 динара, ако их све купите по највишим и по најнижим ценама", наводи председник "Ефективе".

Гавриловић каже да потрошачи све више гледају износе на рафовима и да бирају где је шта јефтиније, али да то и даље ради мали број њих да би трговци то заиста и осетили.

Очекује да би то требало да регулише закон понуде и тражње, јер ако неки производ нагло поскупи, наравно да га потрошачи више неће у тој мери куповати.

"Да су трговци имали пад промета вероватно би се дозвали памети. Ипак мислим да им утиче на промет, али очигледно још не довољно да би променили политику пословања", каже Гавриловић.

Из Уније пекара Србије су раније указивали да трговци наплаћују високе марже на цене разних врста хлеба и да је просечна била и око 85 одсто произвођачке цене, а да су ишле и до 110 одсто, што значи да су на својим полицама више него дуплирали цену из пекаре. Наводили су да онај ко је испекао хлеб има трошак и радне снаге и енергије, сировине, пореза и да заради пет динара по векни, док трговински ланци зараде и 80 до 100 динара.

Похлепа се најјасније види код робе без које се не може 

Економиста Драгован Милићевић каже да је "инфлација похлепе" колоквијални назив који је у инфлаторним временима постао законитост.

"У инфлаторној спирали делују такозвана ''рационална очекивања'', тако да ће произвођачи, односно понуђачи увек ићи на додатни ефекат инфлаторне зараде очекујући даљу појачану тражњу од стране потрошача због ефекта даљег повећања цена", каже Милићевић.

Он напомиње да је "инфлација похлепе" увек највидљивија код производа где је тражња нееластична или недовољно еластична, попут кућних потреба, хране и других есенцијалних добара.

Нека је и бајато, само да је јефтиније: Петина Британаца једе храну којој истиче рок употребе

"Не треба сметнути су ума да је у пандемији, али и пре емитована огромна количина новца и да у ЕУ и Америци давно не постоји адекватна равнотежа робних и новчаних фондова, као и чињиница да поред огромне емисије новца и разних државних помоћи утиче и ситуација са енергентима. Увек је правило да понуђач покуша да ефекат трошка превали на цене пре него да рационализује производњу. Једноставно, док постоји додатна тражња овај ефекат се неће смањити. Додатна тражња ће постојати све док криза не узме веће размере и потрошач максимално ограничи потрошњу", сматра Милићевић.

Он процењује да ће се сигурно ефекат поскупљења струје у мају даље преносити на цене појединих производа, али напомиње да у овом тренутку није адекватно мерљиво у којој мери ће то бити.

"Међутим, с обзиром на пад реалних зарада и пад промета у трговини на мало већи ефекат поскупљења се не очекује", каже економиста.

Европски економисти чак указују да "инфлација похлепе" прети да угрози напоре Европске централне банке да обузда раст цена, због чега већ месецима води рестриктивну политику подизања каматних стопа.

"Постоје јасни ризици да ће пад инфлације бити спорији него што се раније предвиђало због растућих корпоративних маржи. То је зато што су компаније склоније бржем подизању цена како би надокнадиле веће улазне трошкове, него што их смањују када им трошкови падну, што им омогућава да дуже држе веће марже. ЕЦБ-у је врло тешко да одговори на ову динамику", поручио је Пит Кристијансен, главни стратег Данске Банке у Копенхагену за "Блумберг".