Инфлација "топи" плате у Немачкој: Пад куповне моћи већи од очекиваног

Реалне плате у Немачкој су прошле године пале знатно више него што се очекивало. Забележен је највећи пад од 2008. године, када је ова статистика почела да се објављује, и уједно трећи минус заредом.

Федерални завод за статистику је објавио да су реалне зараде пале за четири одсто у односу на 2021. годину, преноси "Шпигл".

До сада се прогнозиран "само" минус од 3,1 одсто. Чак и у две корона године, 2020. (-1,1 одсто) и 2021 (-0,1 одсто), било је далеко мање губитака.

Промена реалних зарада сматра се мером промене куповне моћи запослених. Поједностављено речено – апсолутни раст зарада коригује се са повећањем потрошачких цена. Реална зарада показује колико се сада мање производа може купити за тренутну плату.

Разлог за значајну корекцију је што је основица за обрачун промењена на нову базну 2022. годину. Као резултат тога, евидентирана су и мања предузећа, а поред запослених са пуним, непуним и маргиналним радним временом, приказани су и сви други типови запослења као што су приправници и пензионери који и даље имају неку врсту радног ангажмана.

Због тога су бруто месечне зараде запослених са посебним исплатама порасле у просеку за само 2,6 одсто. По старом концепту повећање је било 3,5 одсто.

Висока инфлација топи раст плата

"Док је у 2020. години посебно повећано коришћење скраћеног радног времена допринело негативном кретању номиналних и реалних зарада, у 2021. години, а посебно у 2022. години, висока инфлација је истопила раст номиналних зарада", објашњавају статистичари.

Потрошачке цене су прошле године порасле у просеку за 6,9 одсто, знатно више од плата.

И за текућу годину многи стручњаци очекују поновни пад реалних зарада, наводи немачки лист. Разлог за то је висок ниво инфлације, који ће вероватно поново "прогутати" повећање плата многим радницима. Савезна влада прогнозира стопу инфлације од 5,9 одсто за 2023. годину.