Економија
Јагма за некретнинама поскупела и сеоске куће: РТ Балкан открива да ли ће држава повећати субвенције
Пронаћи кућу за мање од 10.000 евра је све тежи подухват, иако у агенцијама за некретнине кажу да их још има
У већини села у Србији до пре две, три године, или до почетка пандемије ковида 19, куће су могле да се купе и за 1.000 евра, а за 5.000 евра купци су практично могли да бирају. У међувремену је потражња за домаћинствима на селу драстично порасла, а пратећи високе цене квадрата у градовима, и сеоске некретнине су добиле на цени.
Данас је поприлично тешко пронаћи кућу за мање од 10.000 евра, иако у агенцијама за некретнине кажу да их још има.
Марија Сарвановић из агенције "Промо некретнине" из Пирота каже за РТ Балкан да су цене последњих месеци скочиле за око 80 одсто. Она наводи да су куће у граду коштале 25.000 евра пре две године, а да се по тој цени сада продају сеоска домаћинства у околини Пирота.
"Ланчано са растом цена квадрата у градовима поскупеле су и некретнине на селу. Није постојало интересовање за те објекте све до почетка короне. У току тог периода и касније, сви су се окренули селу, доста младих купује куће као алтернативу, за повремени боравак, и преуређују их у викендице", прича Марија Сарвановић.
У Министарству за бригу о селу које већ три године спроводи пројекат повратка на село кажу за РТ Балкан да је до сада усељено укупно 1.740 напуштених кућа и додају да неће подизати лимит од 1,2 милиона динара које држава даје појединцима и породицама које одлуче да се скуће на селу, јер подаци са терена и нови захтеви који пристижу показују да и за овај износ новца могу да пронађу одговарајуће некретнине.
"Не разматра се повећање максималне суме од 1,2 милиона динара бесповратних средстава која се одобравају младима за куповину куће са окућницом, јер се показало да је та сума довољна. Најјефтинија некретнина одобрена од почетка године кошта 443.156 динара и налази се у Жељуши", наводе у Министарству за бригу о селу.
Ово село код Димитровграда, где је усељено седам кућа у прве две године, а на овогодишњем конкурсу после прве комисије још три, поново је "оживело". У једној улици, која је била без осветљења и асфалта, чак пет породица је купило куће преко конкурса.
У огласима за некретнине кућа за 7.000 евра продаје се у селу Међа код Житишта, а за око 10.000 евра се може наћи у још неким војвођанским местима попут Елемира, Кљајићева и Старе Моравице. У селима која су близу градова попут Сремске Митровице, Руме, Новог Сада готово је немогуће пазарити их по тим ценама. На југу је ситуација мало другачија. За разлику од Војводине, која је инфраструктурно најнапреднија, па је по правилу овде и била највећа потражња за кућама, преко конкурса Министарства за бригу о селу, Пиротски округ на југоистоку нема такву репутацију. У ресорном министарству зато кажу да је интересовање за ова села, и њихово буђење веома важно.
Марија Сарвановић наводи да су у пиротском крају најпопуларнија насеља према реци Јерми, село Суково, које је постало туристичко место и где викендице могу да се изнајмљују, као и сва места на Старој планини.
"Продавци су свесни да постоје ове субвенције које даје држава и онда могу да траже више новца. Куће од блата, које су за рушење могу још да се нађу по цени од 3.000 до 4.000 евра, али оне не могу да прођу на конкурсу Министарства за бригу о селу, јер морају да се испуне минимални услови за живот, односно да су одмах усељиве", каже Сарвановић.
Најјефтинија кућа плаћена око 350.000 динара
Из Министарства за бригу о селу наводе да је од почетка пројекта насељавања напуштених кућа, најјефтинија плаћена 348.280 динара, у књажевачком селу Горња Каменица. Прошле године за 399.405 динара купљена је кућа у селу Торак, у општини Житиште. У првом овогодишњем циклусу, најјефтинија кућа плаћена је 443.156 динара и има 65 квадрата, а налази се у Жељуши.
Бачко Петрово Село добило је 200 нових становника у протекле две године. Ово место у општини Бечеј је рекордер по броју кућа које су усељене захваљујући пројекту Министарства за бригу о селу. Од укупно око 1.630 кућа додељених 2021. и 2022. године, у Бачком Петровом Селу их је усељено укупно 55, а од почетка ове године, још шест.
Како из Министарства за бригу о селу кажу, на успешност програма у појединим селима утиче и ажурност самоуправа, заинтересованост да убрзају процедуру, предусретљивост и спремност да помогну породицама.
