Живот без струје и савремених технологија: Јована и Кристофер су једини српски Амиши
У доба напредних технологија када је живот једноставно немогуће замислити без струје, "геџета" и друштвених мрежа, у српском селу Мали Дреновац живе двоје младих људи који пркосе савременом начину живота и који су, како сами наводе, одлучили да живот проведу на селу, у складу са вером и природом.
Њихова љубавна прича отпочела је са доласком Кристофера у Србију из америчке државе Вирџиније, где је живео у амишкој заједници, а упознавање са Јованом, која до тада ништа није знала о таквом начину живота догодило се спонтано.
Кристофера у Србију довело српско порекло
Кристоферов долазак у Србију био је само питање тренутка, с обзиром да је један од његових предака, Денча Петровић, живео на свега неколико километара од Нишке Бање, а само неколико кратких посета месту из кога је његов деда 1912. године кренуо у свет било је довољно да се Кристофер заљуби у Србију и одлучи да се из Америке пресели баш ту.
Иако је пре селидбе прочитао доста тога о Србији, Кристофера неке ствари и даље изненађују: "Изненађен сам традицијом, обичајима и животом људи уопште. Чудно ми је то што више породица живи у једној кући, што много људи не ради и што многи од њих ни не покушавају да пронађу посао. Невероватно ми је такође да неко може да посече шуму, а да не посади нову".
Вера је хришћанство, а жена не сме да сече косу и носи панталоне
Живот Амиша по много чему се разликује од живота других људи, а њихова начин живота многима се чини исувише ригорозан - отуда и интересовање, али и предрасуде са којима се двоје младих људи готово свакодневно сусрећу.
"Овде у Малом Дреновцу планирам да живим слично као Амиши у Америци. Чувам овце, имам 40 комада, обрадио сам 15 хектара. Наша вера је хришћанство, жена не сме да сече косу, мора да носи мараму, не може да носи панталоне као мушкарац. Ми немамо иконе, славу, ми само славимо Бога" навео је Кристофер у свом интервјуу за РТС.
Велика породица и живот на селу
За Јовану је живот Амиша одувек био непознаница, све док није упознала Кристофера који је не само освојио њено срце, већ и отворио нове видике, откривши живот једне мирољубиве, конзервативне хришћанске групе која не користи достигнућа модерне технологије попут електричне енергије или аутомобила.
"Мислим да је то некако било усађено од малих ногу. Ја сам одувек желела да живим у породици где има пуно деце, да живим на селу, да имам своје коње", наводи Јована, и додаје: "Венчали смо се пре четири године, али сам ја пет месеци пре тога кренула дубље да размишљам о свему томе. Некако нисам могла да живим два живота. Требало је да се одлучим или за живот на селу или живот у центру Врњачке Бање. Питала сам се да ли ћу некада желети да се вратим. Само сам пресекла".
Будућност њихове деце је јасна - подржаће их шта год да одлуче
Одлика Амиша је да сами доносе одлуку да ли ће у заједници остати до краја живота или ће је у неком тренутку напустити, а на питање како виде будућност својих потомака Јована и Кристофер једногласно кажу да ће их подржати шта год да одлуче.
"Када дете има 18 година, то је крај. Ја имам 18 година да их учим, после тога је готово".
