Економија
Анализа РТ Балкан: Да ли успоравање инфлације значи промену тренда вишемесечних поскупљења?
Инфлација у Србији је у марту достигла врхунац од 16,2 одсто, а у априлу бележи тек минималан пад на 15,1 одсто
Стручњаци оцењују да је достигнут зенит инфлационог таласа и очекују да ће цене наредних месеци почети да падају, али напомињу да се то неће десити брзо, јер врхунац инфлације заправо значи да ће цене и даље расти, али да се процењује да ће тај раст бити мањи него претходних месеци.
Оптимизам провејава и из порука које шаљу из Народне банке Србије - инфлација успорава и до краја године требало би да буде преполовљена, док је министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић изјавио да су иза Србије можда и најтеже недеље у овом веку, али да цене у малопродаји почињу да падају и да је држава победила инфлацију.
Ових дана су на рафовима освануле нове, ниже, цене уља, након што је држава престала да их контролише. Из Уније пекара Србије најављују и благи пад специјалних врста хлеба, иако кажу да ће цена оног најјефтинијег "саве" остати на нивоу од 57 динара.
Ипак, с обзиром да је најављено још једно поскупљење струје у овој години, очекује се да ће произвођачи хране и неке друге робе вероватно тај нови трошак укључити у своје будуће цене, као што су то радили и сваког претходног пута. То би могао бити нови удар на новчанике.
Произвођачи и трговци су, сматрају стручњаци, муњевито пратили потресе на глобалном тржишту када су цене ишле на горе, али супротан тренд се тешко прима у нашим радњама. Потрошачи, најбоље осећају да цене не падају ни лако, ни брзо.
Инфлација у Србији је у марту достигла врхунац од 16,2 одсто, а у априлу бележи тек минималан пад на 15,1 одсто.
Економиста Иван Николић каже за РТ Балкан да смо достигли врхунац затезања монетарне политике која се манифестује у референтној каматној стопи НБС и напомиње да то значи да је оцена да смо негде на врхунцу инфлације и да се очекује да ће се тај тренд њеног успоравања наставити у наредним месецима.
"И даље постоји мало одупирање од стране малопродаје и неких произвођача који се не прилагођавају тим околностима онако брзо као што су то чинили када је требало да повећају цене под изговором инфлације. То ће ипак бити неминовност наредних месеци. Извесно је, као што је и план НБС, да већ у последњем тромесечју ове године преполовимо међугодишњи раст цена и да он буде једноцифрен, између осам и девет одсто. Улазимо у један период обарања те међугодишње инфлације. То не значи аутоматски да ће у периоду до краја године референтна камата остати на истом нивоу, али верујем да смо достигли врхунац затезања монетарне политике и зато је и одложено даље повећање", каже економиста за РТ Балкан.
Он сматра и да пад стандарда и пад тражње неминовино делује и на продавце и произвођаче да снизе своје цене, јер нема ко да купује производе.
Успоравање инфлације не значи аутоматски да "цене могу у рикверц"
Вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић каже да успоравање инфлације ипак не значи аутоматски да "цене могу у рикверц", али је најавила да ће већ средином следеће године инфлација ући у циљани коридор - три одсто, са одступањем од плус/минус 1,5 одсто. Наглашава да се неколико шокова спојило и да смо имали прилично високе месечне стопе раста цена, не само у Србији, већ свуда у свету.
"У случају Србије, једна трећина цене пољопривредних производа односи се на хемикалије и енергенте. Ако ту додамо и сировине, то су већ две трећине. По основу тих компоненти, очекујемо да дође до пада цена воћа и поврћа. Видимо да би у трећем тромесечју воће и поврће могло да забележи пад од 10 одсто, а у четвртом тромесечју 6,1 одсто", каже Ивковићева за РТС.
Малопродајне цене поврћа и свежег и прерађеног воћа, које у потрошачкој корпи учествују са 6,5 одсто, у просеку су повећане за 18,4 процената у 2022, а у прва три месеца ове године за 28,1 одсто међугодишње.
Према подацима НБС, највећи међугодишњи раст забележиле су малопродајне цене јаја и млека и млечних прерађевина, док се раст цена меса и месних прерађевина, уља и масти, као и хлеба и производа од хлеба, у току првог квартала кретао у распону од 19 до 25 одсто међугодишње.
Према подацима Републичког завода за статистику, литар млека је у јануару прошле године коштао 95 динара, а у истом месецу ове године 150 динара, а јаја су са око 16 динара поскупела на 22 динара, колико сада у просеку коштају.
"Уз претпоставку просечне пољопривредне сезоне у нашој земљи, процењујемо да су цене хране у потрошњи достигле врхунац у првом кварталу 2023. и да би требало да започну силазни тренд, у тако кључно допринесу успоравању укупне инфлације до краја периода пројекције. Према мајској средњорочној пројекцији инфлације, допринос цена хране, без воћа и поврћа, укупној инфлацији требало би да се смањи у наредних годину дана за око 5,5 процената", кажу у НБС.
Стручњаци кажу да раст цена, првенствено хране, може да заустави само смањена потражња - све док купци пристају на садашње услове цене ће расти.
Економиста Драгован Милићевић каже за РТ Балкан да произвођачи увек покушавају да ефекат трошка преко поскупљења превале на терет потрошача, пре него да рационализује производњу и указује да ће и у наредном периоду сигурно бити корекција цена на горе.
Он додаје да се овај ефекат неће смањивати све док постоји додатна тражња, односно док криза не узме веће размере и потрошач максимално ограничи потрошњу. Он процењује да ће се сигурно ефекат поскупљења струје у мају даље преносити на цене појединих производа, али напомиње да у овом тренутку није адекватно мерљиво у којој мери ће то бити.
"Међутим, с обзиром на пад реалних зарада и пад промета у трговини на мало већи ефекат поскупљења се не очекује", каже Милићевић.
