Међународна агенција за енергију: Дешавања у Украјини воде ка одрживијој енергетици

Глобална енергетска криза изазвана ситуацијом у Украјини требало би да "убрза прелазак на одрживији и сигурнији енергетски систем", наводи се у извештају који је објавила Међународна агенција за енергију (МАЕ), преноси "Фигаро".

Дешавања у Украјини изазивају "шок без преседана и дуготрајне промене, са великим последицама" на тржиштима  природног гаса, угља, струје, али и нафте. Овај сукоб промениће како енергетско тржиште, тако и енергетске политике "у деценијама које долазе", поручио je Фатих Бирол, директор МАЕ.

У извештају се наводи и да "има мало доказа у корист тврдњи појединих кругова да су обавезе 'нулте емисије' допринеле расту цена енергије."

На дужи рок, велики број влада почиње да предузима мере за "убрзавање структурних промена", истиче се у извештају, а као пример се наводи Закон о смањењу инфлације Сједињених Америчких Држава или пакет "Фит фор 55" којим се предлажу решења за остваривање Зеленог договора ЕУ.

Као резултат тога, и на основу најављених политика, МАЕ предвиђа да ће глобална улагања у чисту енергију порасти на више од 2.000 милијарди долара годишње до 2030. године, што је повећање од више од 50 одсто за осам година. Осим тога, наводи се да је утицај кризе на повећану употребу угља "привремен".

У 2025. највећа емисија угљен-диоксида 

У сценарију који предвиђе МАЕ, обновљиви извори енергије, уз помоћ нуклеарне енергије, остварују трајне добитке. Врхунац глобалне емисије угљен-диоксида биће достигнут 2025, а употреба угља ће се смањити у наредних неколико година.

Потражња за гасом, на коју ће дугорочно утицати сукоб у Украјини, порашће за мање од пет посто до 2030. године, а затим остаје стабилна до 2050. године, предвиђа МАЕ.

Поред тога, раст продаје електричних аутомобила довешће до стабилизације потражње за нафтом средином 2030-их, а затим до благог пада до 2050.

Укратко, глобална потражња за фосилним горивима ће стално опадати између средине 2020-их и 2050-их година, а њихов удео на глобалном нивоу спашће са 80 одсто на нешто више од 60 процената. 

Забринутост пред Конференцију УН о климатским променама 2022.

Глобалана емисија угљен-диоксида лагано ће опадати, са 37 милијарди тона годишње, на 32 милијарде тона у 2050. години. Ово ће довести до пораста глобалног загревања од око 2,5 степени Целзијуса до 2100. године, што је ипак далеко више од 1,5 или два степена Целзијуса који су предвиђени Париским споразумом.

МЕА упозорава да наведено смањење емисије угљен-диоксида неће бити довољно да се избегну озбиљне последице глобалног загревања, преноси "Фигаро". 

Њихову забринутост деле и УН, које су истакле да су "веома далеко" од испуњавања циља од 1,5 степени Целзијиуса. Према њиховим стручњацима, глобалне емисије морају да се смање за 45 одсто до 2030. године, у поређењу са 2010. годином, да би се испунио зацртани ициљ. Међутим, садашње стање ствари води у супротном смеру - ка повећању емисије од 10,6 одсто.