Економија
Више од 3,5 милиона људи у Немачкој ради на више места: Ни два посла нису довољна за пристојан живот
У Немачкој се плата обично изражава бруто износом, а то уме да буде неугодно изненађење за странце који долазе да раде у ову земљу, јер се од тог износа одбијају разни доприноси
У протеклих двадесетак година број особа у Немачкој које раде истовремено неколико послова се више него удвостручио. У Америци је то одавно честа појава, а у Немачкој је донедавно била реткост. Сада више није, јер већ више од 3,5 милиона људи ради на више радних места – а често ни то није довољно за пристојан живот, пише "Дојче веле".
То су обично послови за раднике који имају ниже квалификације и за које се исплаћује законом гарантована минимална зарада, која по мишљењу секретара немачког синдиката Филипа Шумана, никако није довољна.
"Немачка ће постати земља ниских плата. С дванаест евра гарантоване сатнице с радном недељом од 42 сата можете зарадити нешто мање од 2.200 евра бруто. То је тек неких 60 одсто од просечног прихода у Немачкој и није довољно за живот", сматра Шуман.
У Немачкој се плата обично изражава бруто износом, а то уме да буде неугодно изненађење за странце који долазе да раде у ову земљу. Јер од тог износа се одбијају разни доприноси, на пример за пензионо и здравствено осигурање, као и црквени порез и порез на приход – а он зависи од много фактора, као што су брачно стање и број деце. Све у свему, од 2.200 евра бруто на рачун можда "легне" тек неких 1.500 евра.
Шуман сматра да би минимална сатница требало да буде 17 до 18 евра - у противном и Немачкој прети "ситуација као у САД", где људи често морају да раде на више радних места. Ујутро се разносе новине, по дану се ради у курирској служби, по подне у књижари, а увече у кафићима и ресторанима.
Заправо је био велик корак немачке коалиционе владе што је уопште повећала минималну сатницу на 12 евра у октобру прошле године, али инфлација и поскупљења су "појеле" скоро све што се добило том политичком одлуком.
И званично је у Немачкој скоро 17 одсто становништва, дакле више од 14 милиона грађана, захваћено сиромаштвом, а та бројка због инфлације и даље расте.
Конкретан пример шесторочлане породице из Велцера. Отац је машински техничар у пуном радном односу, ради у три смене. Мајка Аника је радила са скраћеним радним временом као помоћница у настави у тамошњој школи – али то није било довољно. Како је све постало скупље за преко 20 одсто, на крају месеца породици је недостајало неких 700 евра. Сада осим у школи Аника ради и у једном дечјем вртићу, а онда и као продавачица у пекари. За слободни викенд више не зна.
"Толико послова истовремено је апсолутно оптерећење и тотално исцрпљујуће. Једино смо још у стању да размишљамо како да уопште организујемо наше послове, да збринемо наше четворо деце и ускладимо све друге термине", жали се Аника. У школи прима додуше 15 евра на сат, али то би требало да буде двоструко више да би им било довољно за живот.
Погођене су све професије
У међувремену су погођене све професије. Олаф Карг (53) је студирао социјално право и до краја прошле године радио само као посредник у уговарању стамбених кредита. Али због све већих камата посао с кредитима практично је стао, па сад ради све и свашта: као тонски техничар на конференцијама, као ди-џеј те као асистент у хитној помоћи.
"Са само једним послом имао бих барем 1.000 евра мањка месечно. После седам сати као тонац дођем кући и онда још одем на дежурство у хитну помоћ, па тако лако изађем на радно време од 14 или 15 сати дневно", каже Карг.
Он истиче да не може себи да приушти да одбије понуде за посао, јер би га могли заборавити кад следећи пут буде нека 'тезга'. А чак и то му је једва довољно. Једино што је константно јесте неизвесност и питање како да заради довољно новца, непрестани стрес и планирање препуног радног дана. С овим поскупљењима и с дневницама какве прима не зна хоће ли икад изаћи из те ситуације.
