Економија
РТ Балкан истражује: Какве би последице због рецесије у Немачкој могла да претрпи српска економија?
У Србији послује око 900 немачких компанија, а у њима је запослено око 78.000 радника
Немачка економија је у првом кварталу ове године пала за 0,3 одсто у односу на претходни квартал, а с обзиром да је ово друго тромесечје у којем је забележен негативан привредни раст многи економисти сматрају да је највећа европска економија ушла у рецесију. У поређењу са првим кварталом прошле године она је пала за 0,5 одсто, што је значајно више у односу на тржишна очекивања годишњег пада од 0,1 одсто.
Стручњаци сматрају да би пад привредне активности у највећој економији Европе могао имати значајне последице и на српску привреду с обзиром да је Немачка један од најзначајнијих спољно-трговинских партнера и међу најзначајнијим инвеститорима у нашој земљи.
У Србији послује око 900 немачких компанија, а у њима је запослено око 78.000 радника. Нeмачка је и највећи инвестициони партнер Србије и земља са којом је Србија имала размену већу од 8,6 милијарди евра прошле године.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за РТ Балкан да је тешко проценити колики ће утицај имати пад немачке привреде на домаћу економију, али да бисмо потенцијално могли претрпети велику штету с обзиром на релације које Србија има са Немачком.
"Две трећине српског извоза одлази у Европску унију, а највећи у Немачку. То је добра околност у ситуацији када њихова привреда добро послује, али сада, када је она у рецесији то може правити одређене проблеме, али је тешко рећи до које мере ће то бити. Деценијама су Немци присутни као страни инвеститори и више од 70.000 радника је запослено у немачким компанијама у Србији. Највећи број предузећа од 2014. године, када је донет Закон о улагању, која су захваљујући субвенцијама, јефтином гасу, електричној енергији, доброј инфраструктури и јефтиној радној снази дошла у Србију је из Немачке", каже професор Савић.
Он напомиње да је основни проблем што нису долазиле компаније које праве готове производе за слободно тржиште, већ оне које практично производе делове за немачке корпорације, због чега се свака промена рефлектује и на нашу привреду.
"Ако они тамо раде, радиће и наше, а ако не раде и наше ће имати проблеме. Сва та предузећа су до сада значајно утицала на убрзање стопе раста наше привреде, које су до почетка пандемије биле врло високе. Сада, међутим, можемо размишљати на обрнути начин. Ако немачка привреда не ради, а сва је прилика имајући у виду стопу инфлације и како се компликује ситуација у свету и имајући у виду те трошкове који су настали у немачкој индустрији и привреди везано за цену енергената, да ће ту бити потешкоћа. Може се десити да нам се све то врати као један бумеранг, да људи почну да остају без посла, не зато што та предузећа не могу да раде у Србији, већ зато што не раде немачке компаније", објашњава професор.
Професор Савић истиче да Србија има значајан прилив и од дознака из иностранства, а да су оне процентуално највеће управо из Немачке, јер је у ту земљу претходних година отишло највише наших грађана. Према подацима Народне банке Србије, прилив по основу дознака је прошле године износио 5 милијарди евра, а највише новца, чак 27 одсто, стигло је из Немачке.
"Потенцијално би отпуштања радника могла бити велики проблем и за наше људе који тамо живе. Када неки од њих остану без посла, неминовно ће имати мање новца да шаљу рођацима у Србију", указује професор Савић.
"Немачки потрошач пао на колена"
Према подацима "Дестатиса", економски развој Немачке кочи пад приватне потрошње, пошто су немачка домаћинства издвајала мање за храну, пиће, одећу и обућу, као и намештај, а у овом сегменту је забележен пад од 1,2 одсто у односу на претходни квартал. Немци су се у мањем броју одлучивали и за куповину нових аутомобила.
Би-Би-Си је пренео да је банкар Андреас Ширле рекао да је под теретом огромне инфлације, немачки потрошач пао на колена, повлачећи са собом целу привреду.
Аналитичари оцењују да је највећа европска привреда претрпела озбиљан ударац када су пресушиле залихе руског гаса.
"У последњих 20 година Немачка се развијала захваљујући јефтиној енергији из Русије, пре свега гасу и нафти. Ослањала се на јефтине руске енергенте и то јој је омогућавало да њена роба буде конурентна на глобалном тржишту. Немачка је обилато користила и огромно руско тржиште на којем је немачка роба била цењена, а и читав низ компанија је пословао тамо. Све то заједно је омогућавало Немцима један лагодан развој, док је Русији одговарала сарадња у области финансија, јер су користили немачке изворе. То је била једна локомотива са два вагона која је вукла, рекао бих, целу Европу. Немачка се развијала, али и Русија, а сада од тога није остало готово ништа због рата и бесмислених санкција", каже професор Савић.
Он напомиње да и даље у Немачку стижу и гас и нафта из Русије, али преко посредника и по много вишим ценама, на шта грађани Немачке сигурно не гледају благонаклоно.
"Највећу штету ће због овог рата претрпети Украјинци и Руси, због људских жртава, али ће у економском и сваком другом смислу, највећа жртва бити Европска унија, јер они немају самосталну политику. Групација моћних земаља се претворила у послушне џачиће који уствари извршавају оно што газда преко баре тражи. Немачка је за време Меркелове била јака, а сада се не зна ко пије, а ко плаћа, а све је то лоше за Србију, јер ми смо уствари Европа", каже Савић.
Он напомиње да је уз се проблеме на глобалном нивоу позиција Србије незавидна, јер је стално изложена притисцима и на ветрометини.
"Имам утисак и да све испунимо што се од нас тражи, да би смислили неке нове услове и препреке, као да стално морамо да погађамо шта је њима мило да урадимо", каже професор Савић.
