Од сутра и званично: Еврозона у рецесији

Економија еврозоне иде ка симболично важном преокрету у четвртак, јер  економисти очекују да ће званични подаци о пословању привреде у првом бити смањени. То би значило да производња бележи пад у последња два квартала, што представља увод у рецесију. Ова промена би донекле умањила недавне перформансе економије еврозоне, које су биле боље него што многи економисти надали, с обзиром да је блок погођен енергетском кризом и повећаним трошковима живота од почетка сукоба у Украјини, пише "Фајненшел Тајмс".

Евростат, статистичка агенција ЕУ, требало би сутра да објави ревидирану процену бруто домаћег производа у првом кварталу у блоку јединствене валуте од 20 земаља. Последњи подаци Евростата су показали да је економија блока порасла за 0,1 одсто у првом кварталу у односу на претходни квартал, након што је стагнирала у последња три месеца прошле године.

Пад би, такође, могао да промени и расположење међу креаторима политике у Европској централној банци (ЕЦБ), који би требало да се састану следеће недеље у Франкфурту. Они су наставак подизања каматних стопа до сада правдали "отпорношћу" економије еврозоне.

РТ Балкан истражује: Какве би последице због рецесије у Немачкој могла да претрпи српска економија?

"Иако ове промене не би биле велика ствар из макроекономске перспективе, на маргини би могле да промене наратив и дискусију на састанку савета ЕЦБ", рекао је Оливер Ракау, економиста истраживачке групе "Оксфорд Економикса".

Марк Кас Бабић, економиста британске банке "Барклис", рекао је за "Фајненшел тајмс" да најновији подаци о БДП-у еврозоне које су објавиле земље чланице указује на вероватно смањење у оба квартала.

Барклис је прогнозирао квартални пад од 0,1 одсто за оба тромесечна периода, што би по неким стручњацима била дефиница рецесије.

Али Кас Бабић је рекао да постоји извесна неизвесност јер "стопа раста коју Евростат објављује за еврозону као целину може да одступи од раста збира појединачних земаља за неколико базних поена". Неколико чланица зоне јединствене валуте смањило је своје процене БДП-а за први квартал у недељама откако је првобитна процена Евростата објављена крајем априла, укључујући Немачку, Ирску и Финску.

"Постоји велика шанса да је привреда еврозоне ипак пала у зимску рецесију. Смањење у првом кварталу је врло вероватно, а ревизија наниже у четвртом кварталу није немогућа", рекао је Карстен Бжески, шеф макро истраживања у холандској банци ИНГ. 

Он је додао да подаци из Холандије нису укључени у почетну процену Евростата, и да ће вероватно допринети силазном притиску након што је холандска статистичка агенција прошлог месеца објавила да се њен БДП смањио за 0,7 одсто у првом тромесечју.

"Шпигл": Изненађење, мотор Европе стао, производња у Немачкој драматично пала

Италија је једна од ретких земаља која је побољшала своју прогнозу БДП-а за први квартал, подигавши је прошле недеље на раст од 0,6 одсто, у односу на прелиминарну процену од 0,5 одсто. Холгер Шмидинг, главни економиста немачке банке "Беренберг", рекао је да би подаци из Италије могли значити да је еврозона стагнирала, а не да се смањила у првом кварталу. Грчка тек треба да саопшти податке о БДП-у за први квартал, што би, такође, могло да ублажи део суморне ситуације.

Председница ЕЦБ-а Кристин Лагард је наговестила да је даљи раст референтне каматне стопе вероватан следеће недеље, рекавши у понедељак да су "притисци на цене и даље јаки" у еврозони и да је економска активност "подржана нижим ценама енергије, ублажавањем уских грла у снабдевању и подршком фискалне политике фирмама и домаћинствима".

У уторак су економски подаци за блок на почетку другог квартала били слабији него што се очекивало. Малопродаја у еврозони стагнирала је у априлу, када су економисти очекивали раст од 0,2 одсто, док су немачке фабричке поруџбине за исти месец пале за 0,4 одсто, супротно прогнозама о порасту од 3,8 одсто.