Економија
РТ Балкан анализа: Како ће се раст европских камата одразити на висину ратa стамбених кредита?
Највише ће бити погођени они који су се задужили последњих месеци, по ионако високим каматама, а којима је велики удео камате у месечној рати
Многим грађанима који имају стамбене кредите са променљивом каматном стопом која укључује тромесечни или шестомесечни еурибор, крајем јуна предстоји још једно повећање рате кредита. Вредност ове камате на дан 30. јуна биће коришћена за обрачун наредних рата кредита – јулске, августовске и септембарске за зајмове са тромесечним еурибором, односно следећих шест рата за кредите са шестомесечним еурибором.
Стручњаци, међутим, наводе да се не воде све банке овим правилом, већ да се неким дужницима висина рате усклађује са еурибором на сваких шест месеци у односу на дан када им је одобрен кредит. Без обзира на термин, чињеница је да ће рате у наредним месецима порасти свим дужницима који су се задужили по променљивим каматним стопама, а таква је велика већина.
Тромесечни еурибор (камата по којој група европских банака једна другој позајмљују новац) је последњег радног дана прошле године вредео 2,132 одсто, а данас је 3,587 одсто. То значи да је дужницима који су подигли кредит са каматом од 3 одсто плус тромесечни еурибор, рата од почетка године са 5,13 одсто у јануару порасла на 6,59 одсто.
Што је кредит у каснијој фази мањи је удео камате у месечној рати, па корисници могу очекивати и мање повећање приликом скока еурибора, док ће највећи трошак имати они који су се тек задужили претходних месеци.
Рата већа 70 евра у односу на почетак године
На примеру кредита од 100.000 евра, који је одобрен почетком године са учешћем од 20.000 евра и роком отплате од 30 година, месечна рата је са 430 евра порасла на око 500 евра. Што се тиче шестомесечног еурибора, чија се вредност за кориснике кредита обрачунава два пута годишње – она је од 2,693 одсто на крају 2022. године стигла до 3,892 одсто. Тако је камата од три одсто плус шестомесечни еурибор порасла са 5,69 одсто на укупно 6,98 процента. У овом случају дужник ће за следећу јулску рату, после усклађивања са еурибором, уместо 455 евра, морати да издвоји око 520 евра.
Финансијски консултант Владимир Васић, бивши генерални секретар Удружења банака Србије за РТ Балкан каже да колика ће сваком банкарском клијенту рата бити већа зависи од конкретног зајма, односно од висине кредита, укупне камате и варијабилног дела, рока отплате, као и од тога колики је део позајмице већ отплаћен.
Највише ће бити погођени они који су се задужили последњих месеци, по ионако високим каматама, а којима је велики удео камате у месечној рати.
"Људи су у заблуди да је тај пресек усклађивања са еурибором фиксиран за крај марта и јуна. Свако ко има кредит и променљиву каматну стопу може сам да погледа који је његов датум када се утврђује висина рате за наредни период. Прво усклађивање је три или шест месеци од дана одобрења кредита", каже Васић.
Економисти и аналитичари сматрају да ће Европска централна банка (ЕЦБ) највероватније наставити да повећава кључне каматне стопе бар још једном, на следећем састанку у јулу, али нису оптимистични да ће тиме бити заустављено поскупљење кредита.
Васић напомиње да се очекује да ће централне банке успорити са повећањем камата, јер инфлација посустаје, али указује да то не значи да ће и рате бити ниже.
"Износи ће се сигурно неко време зауставити на том високом нивоу и то ће потрајати неколико месеци. У Европи је инфлација пала на ниво између 5 и 6 одсто, што значи да је преполовљена, али очекује се још једно подизање референтних камата у јулу. Предстоји нам период скупог новца, односно скупог задуживања и чак и ако не буде било раста камата, рате ће остати високе", сматра Васић.
Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић такође сматра да то што је ЕЦБ најавила да ће још једном подићи референтне камате и што инфлација успорава ипак не значи да ће рате почети да падају.
"Када инфлација уђе у систем, треба времена да се обузда и то су процеси који трају. Мислим да ће следећих најмање годину до две године бити усклађивања", сматра професор Мусабеговић.
Он за РТ Балкан каже да је проблем код подизања камата што њихов раст има негативни ефекат на привреду која због скупог новца смањује своје активности и то онда води у рецесију. Указује да централне банке морају да воде рачуна о висини и брзини дизања камата и напомиње да их због тога и најављују, да би људи могли да се прилагоде, јер је у "економији неизвесност најгора ствар".
