Економија

Немачки економски институт: Драматичан одлив инвестиција - 2022. минус већи од 120 милијарди евра

Неуспех Немачке да привуче пословна улагања је "алармантан", сматрају економисти. Високи корпоративни порези, прекомерна бирократија и лоша инфраструктура наведени су као разлози за пад инвестиција
Немачки економски институт: Драматичан одлив инвестиција - 2022. минус већи од 120 милијарди евраGetty © Sean Gallup

Способност Немачке да привуче пословне инвестиције претрпела је "алармантан" пад прошле године, када је, према подацима водећих економских института, више од 135 милијарди евра директних страних инвестиција отишло из земље, а пристигло само 10,5 милијарди евра.

Немачки економски институт са седиштем у Келну саопштио је да је јаз између одлазних инвестиција немачких компанија и пословних улагања у земљу 2022. године био највећи до сада, на основу података ОЕЦД-а.

"Услови улагања у Немачкој су се недавно поново погоршали због високих цена енергије и све већег недостатка квалификованих радника", рекао је економиста Кристијан Руше.

У извештају се наводи да је 70 одсто инвестиција немачких компанија отишло у друге европске земље, а као кључни разлози се наводе високи корпоративни порези, прекомерна бирократија и лоша инфраструктура. 

Руше је позвао владу у Берлину да предузме кораке за побољшање привлачности земље за пословање.

"Савезна влада хитно мора да предузме контрамере како би обезбедила да Немачка поново постане прва адреса за стране инвестиције у будућности", рекао је Руше.

Ове бројке су објављене у тренутку када САД нуде велике субвенције како би привукле инвестиције компанија у различитим секторима, укључујући електрична возила и обновљиве изворе енергије, преко Закона о смањењу инфлације, за који истраживачи кажу да је убрзао одлив инвестиција из Немачке.

У међувремену, упозорава се да Немачка такође добија веома мало од фонда ЕУ за опоравак тешког 750 милијарди евра, који је покренут као одговор на пандемију коронавируса за финансирање инвестиција у областима попут зелене енергије и дигитализације и фокусиран је на теже погођене економије, попут Италије.

ФТ пише да ипак има и неколико значајних изузетака од овог тренда, наводећи да је амерички произвођач чипова "Интел" прошле године најавио планове за изградњу фабрике за производњу полупроводника у Магдебургу, наводећи као разлог немачки "врхунски таленат и врхунску инфраструктуру".

Планови су одложени, јер се америчка компанија за производњу чипова нашла у тешким преговорима са немачком владом. "Интел" је тада тражио скоро шест милијарди евра више у виду субвенција због растућих трошкова енергије и инфлације.

Берлин је коначно попустио, обећавши укупно 10 милијарди евра, или отприлике трећину онога што се "Интел" обавезао да ће потрошити на фабрику, наглашавајући како владе све више користе новац пореских обвезника да би привукле директне стране инвестиције. Тај договор ће бити највећа директна страна инвестиција у Немачку.

Рекордан одлив страних инвестиција 

Немачки производни сектор пати од пада последњих месеци, погођен наглим повећањем цена енергије од почетка рата у Украјини прошле године, као и опадањем наруџбина, слабим растом извоза и губитком тржишног удела за електричне аутомобиле.

"Немачки извозни модел више не функционише тако добро као некада, са све већим протекционизмом", наводи се у извештају.

Налази су слични онима које је у априлу објавила "Бундесбанка"", која је такође саопштила да је нето одлив директних инвестиција из Немачке прошле године порастао на рекордан ниво.

Студија једне консултантске куће објављена у мају показала је да су прошле године у Немачкој најављене 832 нове гринфилд инвестиције, што је мање у односу на 841 у претходној години и 930 у 2020. години.

image