Економија

РСЕ: Тешка времена за немачку економију

Немачка се поново спомиње као "болесник Европе", с подсећањем на период пре 2000. године, када се земља суочавала с високом стопом незапослености и имала потешкоће да буде конкурентна на међународним тржиштима
РСЕ: Тешка времена за немачку економијуGetty © Ralph Orlowski

Након што је слабост немачке економије допринела уласку еврозоне у рецесију почетком године, многи стручњаци предвиђају да за највећу европску привреду долазе тешка времена пошто би, због инфлације, могла да ослаби више него што се очекивало, јавља "Радио Слободна Европа".

У оценама се слаже и АФП који предвиђа да ће Немачка завршити годину у минусу и на зачељу међу конкурентима у еврозони.

Иако немачка влада предвиђа раст БДП-а у овој години, главне економске институције и ММФ предвиђају пад од 0,2 до 0,4 посто због раста инфлације, повећања каматних стопа, високих трошкова енергије и спорог опоравка кинеског тржишта које је кључно за немачки извоз.

Неки аналитичари сматрају да проблем можда није привремен јер све већи број предузећа, укључујући мала и средња предузећа, ради на "премештању дела активности из Немачке".

Истовремено, пословни лидери истичу да привреду коче спора бирократија, низак степен дигитализације и старење становништва које би могло да доведе до мањка радне снаге.

У медијима се, наглашава АФП, поново спомиње Немачка као "болесник Европе", с подсећањем на период пре 2000. године, када се земља суочавала с високом стопом незапослености и имала потешкоће да буде конкурентна на међународним тржиштима. 

С друге стране, канцелар Олаф Шолц тврди да ће настојање да се постигне климатска неутралност до 2045. вратити "нивое раста из 50-их и 60-их година прошлог века, из доба послератног 'економског чуда' Западне Немачке".

Инфлација узима данак

Неки стручњаци су скептични око визије новог златног доба привреде захваљујући прелазу на зелену енергију, јер ће то захтевати огромна улагања и трошкове што неће довести до економског раста у кратком року, преноси АФП.

Истраживачка група "Ифо" предвиђа да ће немачка економија ослабити више него што се раније очекивало јер инфлација узима данак приватној потрошњи, преноси Ројтерс.

Очекује се да ће немачки БДП ове године пасти за 0,4 посто, у поређењу с растом БДП-а у еврозони за 0,6 посто и у САД за 0,9 посто.

Економски институт такође предвиђа да ће се инфлација полако смањивати са 6,9 посто у 2022. на 5,8 посто ове године, па на 2,1 посто у 2024.

Број незапослених у Немачкој ће благо порасти у 2023. години, али ће стопа незапослености остати непромењена у односу на претходну годину и износиће 5,3 посто ове године, да би 2024. године порасла на 5,5 посто.

Производња као терет економије

Немачка производња као главни мотор привредног раста постала је највећи терет економији те земље, оцењује "Волстрит џорнал" истичући да главна слабост Немачке лежи у високој зависности од производње.

У ранијим економским кризама, Немачка је могла да се ослони на фабрике да је извуку из било које рецесије искоришћавањем сталне светске потражње за немачким производима.

То више није случај, наглашава амерички лист и додаје да је због великог раста цена енергије прошле године поскупела и производња робе, док с инфлацијом и све већим каматним стопама широм света, страни потрошачи често не могу да приуште скупљу робу.

Произвођачи који троше много енергије били су посебно погођени смањењем руских испорука гаса након почетка руско-украјинског сукоба и увођења западних санкција.

Производња у енергетски интензивним секторима немачке производње била је у априлу смањена за 12,9 посто у односу на исти период претходне године.

Други извор слабости била је Кина, важно тржиште за немачке компаније, истиче "Волстрит џорнал" подсећајући на пандемијска затварања и спор опоравак Кине након изласка из локдауна. 

Немачка се такође суочава с дубоким структурним изазовима, укључујући скупу транзицију према обновљивим изворима енергије, промене у глобалним ланцима снабдевања и недостатак квалификоване радне снаге, наводи лист.

Много тога зависи од Кине

Узимајући у обзир слабљење производње, други стубови немачке привреде - потрошња и услуге - нису надокнадили тај недостатак.

Пад потрошње домаћинстава због повећања цена хране и енергије изазвао је рецесију у Немачкој ове године, истиче "Волстрит џорнал" и додаје да је слабост Немачке била један од фактора који су гурнули еврозону у рецесију на почетку године.

Упркос томе, с падом годишње инфлације и растом плата, многи економисти очекују да ће немачка домаћинства имати више новца за потрошњу у другој половини године, што би требало да спречи дубоку рецесију.

Много тога ће зависити од тога колико добро глобална потражња за немачким извозом одолева вишим каматним стопама и од тога како ће се кинеска привреда развијати, наглашава "Волстрит џорнал".

image