Институт за политику и економију југоисточне Европе: Немачка рецесија "ризик у најави" за Србију

Рецесија у Немачкој краткорочно не представља ризик за Србију, али Београд мора да пажљиво прати план транзиције немачке привреде који ће представити влада у Берлину, закључак је најновије анализе Института за политику и економију југоисточне Европе (ИПЕСЕ). Од свих држава Западног Балкана, Србија је земља која са Немачком има најзначајније привредне односе, констатује ИПЕСЕ.

РТ истражује: Да ли ће Европа падом у рецесију повући и српску привреду?

Према подацима Народне банке Србије (НБС), Немачка је највећи појединачни трговински партнер Србије, а директне стране инвестиције које долазе из Немачке су треће по величини.

Компаније из Немачке су у последњих 10 година уложиле 2,2 милијарде евра у Србију, према подацима НБС.

У Србији послује укупно 900 предузећа, од тога 124 велика, чији су оснивачи немачке компаније и она запошљавају 78.000 радника, додаје ИПЕСЕ.

Трговинска размена Србије и Немачке је у 2022. години износила 8,3 милијарди евра, при чему су увоз и извоз готово изједначени, а у последње две године је трговинска размена између ове две земље порасла за 35 одсто.

Резултати недавне анкете Немачко-српске привредне коморе сугеришу да немачка рецесија не би требало да буде велика претња по очекивани привредни раст Србије, пошто пословни оптимизам немачких компанија у Србији не опада, већ је, напротив, у благом порасту, преноси Танјуг.

Стручњаци ипак упозоравају да рецесија у Немачкој за Србију представља перспективни ризик, односно "ризик у најави": краткорочно неће имати велике последице, али ако се одужи, могла би да доведе до пада српског извоза и одлагања или укидања директних страних инвестиција, наводи се у анализи.

Да би избегла овај ризик, Србија треба да помно прати Пакет раста, односно план трансформације немачке привреде који припрема влада у Берлину, а чији је циљ јачање конкурентности немачке економије, сматра ИПЕСЕ.

Аналитичари наводе да српска привреда мора себи да тражи место у немачком Пакету раста, најпре понудом сировина, полупроизвода и делова како би се ојачала сигурност ланаца снабдевања, и то не само у аутомобилској индустрији као досад.

РТ Балкан истражује: Какве би последице због рецесије у Немачкој могла да претрпи српска економија?

Држава мора да економским и инвестиционим подстицајима да настави и убрза привлачење немачких инвестиција, да би Берлин у Србији отворио нове погоне за снабдевање своје индустрије, закључује се у извештају.