Економија
РТ Балкан истражује: Како ће укидање Споразума о житу утицати на цену и извоз српске пшенице
Аналитичари кажу да су отворене многе неизвесности када је у питању сам извоз, али и цена пшенице
Одлука Русије да не продужи Споразум о житу имаће утицај на глобално тржиште житарица, али ће се одразити и на Србију, јер су отворене многе неизвесности када су у питању извоз и цена пшенице, кажу агроаналитичари за РТ Балкан. Они напомињу да је још рано за прогнозе да ли ће тај утицај бити позитиван или негативан, с обзиром на то да нико не може да предвиди шта ће се даље дешавати.
Очекују, ипак, да ће превагнути добра страна, односно да ће домаћој пшеници скочити цена која је на почетку жетве преполовљена у односу на прошлу годину.
С друге стране, постоји ризик да остане у силосима, уколико дође до зачепљења у луци Констанца, за коју процењују да ће бити једна од алтернатива на коју Украјина рачуна, а која је и наша дестинација преко које пшеницу шаљемо у свет, највише у афричке и азијске земље.
Агроекономиста Жарко Галетин, некадашњи директор Продуктне берзе у Новом Саду каже за РТ Балкан да дешавања у црноморском басену, подстакнута руско-украјинском кризом, имају рефлексије не само на регионално, већ на цело светско тржиште пшенице.
"Усев је скинут, а Украјина сада има проблем који је имала у истом периоду прошле године, да ту пшеницу смести или да је прода. Црноморски споразум је био велика ствар и помогао је лане да се отчепи тај лагер украјинске пшенице и био је врло битан за цело светско тржиште житарица", каже Галетин.
Он напомиње да су тржишта већ одреаговала тако што је цена на берзама почела да расте. Додаје да су Украјинци нашли неке алтернативне руте продаје, уместо три луке преко којих су до сада пласирали 80 одсто својих житарица, али да ће то сада додатно закомпликовати ситуацију.
"Украјинци су пронашли неке алтернативне руте, али и оне су много скупе, трошкови осигурања су много већи, нису у толикој мери исплативе. Управо та околност да, када Украјинци не могу да користе те три луке које су биле предмет споразума - Одесу, Јужни и Черноморск, онда они алтернативним дунавским током преко централне Европе робу шаљу у Констанцу, која је иначе наша дестинација, преко које ми продајемо домаћу пшеницу и остале извозне расуте терете. Констанца ће једноставно бити запушена и ми више нећемо моћи да рачунамо на ову луку као место преко којег ћемо моћи да испоручимо нашу робу. То прави проблем нашем тржишту. Ми смо са скоро 900.000 тона ушли у прелазне залихе од прошле године, што свакако оптерећује домаће тржиште и лоше утиче на цену, јер је много нижа него лане", објашњава Галетин.
Он напомиње да је добра ствар у овој ситуацији што цена ипак иде полако горе и додаје да је то и било за очекивати у контексту обуставе овог споразума, али и одлуке пет пограничних земаља из ЕУ, којима је Европска комисија одобрила забрану украјинске пшенице, што важи за Пољску, Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску.
Саговорник РТ Балкан напомиње да је сада цена са ПДВ-ом изнад 25 динара што и даље није оно што пољопривредници очекују, али наводи да су то ипак позитивни сигнали и очекује да ће цена у наредном периоду ићи горе.
"Наћи ће наша пшеница пут. Проблем је што је прилично неуједначеног квалитета, јер имате нека захтевна тржишта. На Констанццу ће ићи мало, али се Италија позиционирала као наш највећи увозник пшенице, тако да очекујемо да ћемо наћи и друга тржишта на која можемо робу да извеземо вагонским и камионским путем. Имамо и земље из ЦЕФТЕ, које су наши традиционални купци. Ова дешавања захтевају да се преусмеримо на тражење других канала продаје", указује Жарко Халетин.
Агроекономиста Милан Простран сматра да због ниске цене није тренутак за продају пшенице, али напомиње да тренутно мало пољопривредника може себи да приушти да сачека са продајом.
"Прекид Споразума о житу ће, ако се нешто не деси наредним данима, створити доста проблема, пре свега на том ценовном плану, јер ће Украјина покушавати да загуши неке друмске правце и Констанцу која је нама главна извозна лука. Све ово ће нама умањити шансе да извеземо домаћу пшеницу, коју нисмо продали ни од прошле године, јер имамо залихе веће од 500.000 тона. Биће доста непријатности, јер се и пре раскидања споразума јавило незадовољство код произвођача пре свега због пада цена. Прошле године је коштала и више од 40 динара, а сада је једва изнад 20. Држава покушава да са својих 25 динара за куповину за Робне резерве мало провоцира тржиште и подстакне да цене иду навише с обзиром да су велики купци и извозници стартовали са понудом од 18 динара за овогодишњи род", каже Милан Простран за РТ Балкан.
Он напомиње да је жетва при крају и да је сада најважније да се зрно смести у силосе и да сачекамо још неколико дана да видимо да ли ће светски моћници успети да убеде Русе да они промене одлуку.
"Они су озбиљни играчи. Када сам деведесете био у САД увозили су 50 милиона тона из Америке, али сада су највећи произвођачи пшенице у Европи и један од највећих у свету када су у питању земље појединачно. Украјина је раније производила око 30 до 35 милиона тона, а ове године се процењује да ће имати око 20 милиона. Процена Ростата је да ће Русија имати око 108 милиона тона ове сезоне", наводи Милан Порстран.
Цена пшенице на клацкалици
Додаје да је у Србији, пшеница подбацила ове године, због лоших климатских услова, пре свега пролетос због киша.
"Принос је око 20 одсто мањи него што се очекивало, али ми ћемо и поред тога, с обзиром да је близу 700.000 хектара засејано, чак и да је принос 3.000 тона по хектару, имати више од два милиона тона, а нама је потребан милион и по. Имаћемо за извоз, али је питање где ћемо је пласирати. Мислим да цена ниже од ове не може. Цена производње је изнад 30 динара, тако да и ових 25 не покрива трошкове код већине произвођача", каже Простран.
Стручњаци саветују да свако ко може финансијски да издржи, да пшеницу не продаје сад, већ да сачека, шта ће бити са споразумом и да се види како ће се рефлектовати на светско тржиште.
"Они који могу да се стрпе и имају где да је складиште требало би да је лагерују, јер постоји могућност да ће ова дешавања изазвати и раст цена. Има и оних који сматрају да ће пшеница из Украјине, пошто не може да се продаје у афричким и азијским земљама, вршити притисак на тржиште земаља према Европи и да ће оборити цену. То је заврзлама која није пријатна за наше произвођаче, који су имали високе трошкове у производњи, жетва је при крају, треба је сместити у складишта и пратити тржиште и видети када би био најповољнији моменат за продају. Пшеница не губи квалитет две године од дана складиштења, тако да временски постоји простор да се сачека, али то није лако с обзиром да је пшеница први динар који доноси произвођачу, многи морају да је продају сада по било којој цени да би вратили дугове", указује Милан Простран.
