РТ Балкан истражује: Шта би за возаче у Србији значила најављена забрана извоза половњака из ЕУ

У Србију се годишње увезе око 150.000 половних аутомобила, па зато и не чуди што је многе возаче, али и власнике аутоплацева забринула вест да Европска комисија планира да забрани извоз старијих половњака ван граница Европске уније. ЕК за сада није прецизирала од кад би ове промене требало да ступе на снагу и на која се возила овај предлог односи.

Стигли званични подаци који су све изненадили: Ово је марка аутомобила који се најчешће квари

Предлог Европске комисије предвиђа да се уместо продаје у иностранству, дотрајали половњаци рециклирају, како би се одређене компоненте, попут пластике, челика, алуминијума и бакра, поново користиле у производњи нових возила. Процењује се да сваке године више од шест милиона возила у Европи достигне крај свог животног века, тако да се очекује да би ова промена довела до смањења емисије угљен-диоксида у атмосферу за 12,3 милиона тона до 2035. године или гледано кроз новац - донела би уштеду од 2,8 милиона евра.

Такође, осим економских и еколошких користи, у Европској комисији верују да би овај предлог допринео и већој безбедности у саобраћају, јер би се смањио број оваквих аутомобила на путевима, као и да би се смањило загађење ван држава чланица ЕУ. 

Петар Величковић, са портала Пловни аутомобили каже за РТ Балкан да могућа забрана извоза половних аутомобила из ЕУ у такозване треће земље неће утицати на просечног возача у Србији, зато што се овај предлог, барем како сада ствари стоје, односи искључиво на половњаке који су на крају "животног века". То значи да ће половна возила која су технички исправна моћи несметано да се извозе из ЕУ, без обзира на годиште или километражу, а тако је наведено и у званичним документима на сајту Европске комисије.

Већина аутомобила који стижу на наше тржиште је старости од 10 до 15 година, јер је њихова цена и најпримеренија џепу просечног возача у Србији. Требало би, међутим, да таква возила буду изузета из забране извоза, јер ће она важити за "дотрајала возила".

Предложена Уредба поставља нови модел у коме би само возила која су у стању да саобрацћају – путничка возила, комби возила, камиони и аутобуси – била дозвољена за извоз из ЕУ. Да би се олакшала имплементација, предложена Уредба такође појашњава дефиницију возила на крају животног века и уводи обавезне критеријуме који би омогућили лакше разликовање отпадних возила од половних.

Петар Величковић напомиње да ЕК у предлогу није навела ограничења у смислу пређене километраже или године производње, већ су у документу наведени критеријуми за оцену да ли је половно возило могуће поправити и да ли је на њему могуће заменити одређене делове или не.

"Возило ће се сматрати дотрајалим између осталог ако је исечено на комаде, заварено или затворено изолационом пеном, потпуно изгорело до тачке где је путнички или простор мотора уништен, потопљено у воду до нивоа изнад контролне табле. Такође, уколико се једна од следећих компоненти возила не може преправити или заменити: гуме, точкови, вешање, управљање, контролне компоненте, каросерија и шасија возила, седишта, ваздушни јастуци, сигурносни појасеви или структурне и сигурносне компоненте које имају техничке недостатке, а који се не могу заменити", објашњава Петар Величковић.

Он напомиње да, се половно возило може сматрати "економски непоправљивим" и уколико је тржишна вредност нижа од цене неопходне поправке потребне да се возило доведе у техничко стање по ЕУ стандардима, у држави чланици у којој је возило регистровано пре поправке.

Додаје да би у пракси требало да значи да ће већина половњака који се данас увозе у Србију, али и остале државе ван ЕУ моћи да се несметано увозе и даље, јер задовољавају услове техничке исправности.

Наравно, увек треба бити опрезан и пратити информације из ЕУ, јер увек постоји шанса за неке промене у последњи час као што је био случај са потенцијалном забраном производње мотора са унутрашњим сагоревањем од 2030. године.

ЕУ је иначе највећи светски извозник половних возила. Према званичним подацима у 2020. години, број половних возила извезених у треће земље износио је 870.000, а њихова вредност је процењена на 3,85 милијарди евра. Крајње дестинације половњака из ЕУ су Африка, Источна Европа, Централна Азија и Блиски исток. Величковић напомиње да је питање у којој мери је Унија спремна да се одрекне ових прихода.

Немачки произвођачи електричних возила у паници: Кина ограничава испоруке галијума

Додаје и да и даље није познато кад би кренула примена нових правила, уколико би предлог био прихваћен у Европском парламенту.

"На месту где је требало да буде наведен датум почетка примене остављен је празан простор, док је наведено да ће контрола извоза половњака ван граница ЕУ започети 36 месеци од момента усвајања. Уколико би нова правила почела да се примењују за три године, то не би имало никаквог утицаја на домаће тржиште половњака, јер и наша држава најављује од нове године забрану увоза половних возила са 'евро 3' и 'евро 4' моторима, што значи да нећемо моћи да увозимо половњаке који су произведени пре септембра 2009. године", указује Петар Величковић.

Генерални секретар Асоцијације аутомобилских новинара Србије Петар Живковић каже за РТ Балкан да Европа покушава да нађе излаз у настојању да ЕУ постане конкурентна Кини на тржишту електричних аутомобила, али да немају сировине и да су због тога дошли на идеју да искористе стара возила.

"Још нису познати детаљи, али претпоставка је да би српско тржиште остало ускраћено за оне старије, јефтиније аутомобиле, као што су 'евро 3' и 'евро 4', које је и иначе наша држава планирала да забрани у наредном периоду. Ако би се уредба односила само на неупотребљиве, дотрајале, моделе, то не би имало велики директан утицај на наше тржиште, али би се могло очекивати поскупљење осталих половњака, 'евро 5' и 'евро 6', јер ће за њима бити већа потражња и у Европској унији и у Србији", сматра Петар Живковић.

Половни аутомобили у Србији су за годину дана поскупели више од 25 одсто, а нова возила, у зависности од произвођача и бренда, од 20 до 50 одсто. Иначе, на наше тржиште из увоза стиже највише половних дизелаша, у просеку су стари 17,5 година, а најтраженији су модели који су најјефтинији.