Економија
РТ Балкан анализа: Шта Русија добија увођењем дигиталне рубље и зашто је евро теже дигитализовати
Руски председник Владимир Путин потписао је закон о увођењу дигиталне рубље и стварању одговарајуће електронске платформе, а тестирање примене дигиталне валуте најављен је за почетак августа
Грађани Русије ће ускоро имати виртуелне новчанике, којима ће плаћати на интернету и у продавницама. Руски председник Владимир Путин потписао је закон о увођењу дигиталне рубље и стварању одговарајуће електронске платформе, а тестирање примене дигиталне валуте најављенo је за почетак августа.
Трансакције у новом монетарном формату биће могуће обављати помоћу посебног информационог система чији је оператер Банка Русије. Централна банка Русије је већ спровела прве пилот тестове заједно са 15 руских банака. Тестиран је прототип платформе - другим речима, место за складиштење и обрачун ове валуте. На платформи ће физичка и правна лица отварати своје електронске новчанике.
Дигитална рубља требало би да постане трећи облик валуте, уз готовински и безготовински новац, који се чува на банковним рачунима. Може да је издаје само Централна банка, а њен курс је подржан златним и девизним резервама. За грађане ће трошкови трансакција са дигиталном рубљом бити бесплатни.
Дигитална рубља је електронски аналогна вредности готовине и новца на банковном рачуну клијента. Технички, ради се о јединственом дигиталном коду који се чува у електронском новчанику на посебној платформи Централне банке. Грађани и компаније ће моћи да отварају дигиталне новчанике путем уобичајених даљинских канала: мобилних апликација и веб сајтова банака.
"Банка Русије има за циљ да обезбеди да систем новчаних трансакција задовољи променљиве потребе грађана и предузећа и да допринесе увођењу иновација како на финансијском тржишту, тако и у привреди у целини", образложили су из Централне банке Русије увођење дигиталне рубље у свом првом саветодавном извештају из 2020. године.
У свету који полако напушта плаћање готовином увођење дигиталне валуте је за економисте логичан корак. Они напомињу да централне банке размишљају о увођењу дигиталних валута и због све веће доминације криптовалута, али и због тежње да имају бољу контролу над количином новца који је у оптицају.
Професор на Универзитету Сингидунум Никола Стакић каже за РТ Балкан да се дигиталне валуте грешком поистовећују са криптовалутама, али да оне немају никакве везе са њима.
"Дигитална валута је нематеријални облик новца, која је под контролом монетарних власти, односно централних банака. Управо је ово једна од разлика између дигиталног новца и криптовалута, попут биткоина, над којим централне банке немају контролу. Дигитална валута је само један нематеријални облик новца који има све функције као и овај традиционални новац, као законско средство плаћања, очувања вредности и могућност обављања трансакција", објашњава Стакић.
Он напомиње да је и Европска унија недавно изашла са предлогом о увођењу дигиталног евра, који би требало да се реализује у наредних неколико година. Истиче, међутим, да је веома мали број земаља одмакао у развоју дигиталне валуте.
"Русија је још раније, пратећи пример Кине која је била пионир у покушају да дигитализује јуан, најавила увођење дигиталне валуте. Земље попут Русије могу лакше то да ураде, зато што њихове валуте нису толико заступљене на глобалном нивоу као што је амерички долар или евро, тако да имају много већу флексибилност и могућност да примене дигитализацију. Увођење дигиталног новца значи да ће Руска централна банка имати бољи увид у трансакције привреде и грађана", каже Никола Стакић.
Наш саговорник напомиње да су и неке земље Централне Америке и Африке такође започеле овај пројекат, али да ниједна још није далеко одмакла и додаје да те државе нису важне у глобалним финасијским токовима да би то представљало неку револуцију, што не значи да до значајне промене у начину плаћања неће доћи за три или пет година.
Он указује да увођење дигиталне валуте има своје предности и недостатке. Велика предност је, како наводи, у смислу спречавања прања новца и смањивања могућности трансакција сумњивог порекла, утаје пореза и ризика од активности које се финансирају нелегалним токовима. Додаје да се, с друге стране, као једна врста недостатка поставља питање да ли ће централна банка која ће издавати ту валуту имати потпуну контролу и супервизију трансакција грађана и привреде.
"Поставља се и питање сајбер и безбедносног ризика, односно колико ће систем бити рањив, али и транспарентан. За новац суштински није битно у којем је формату. И данас је око 90 одсто новчане масе у електронском облику, тако да сада папирни, а нарочито ковани новац нема значај какав је имао пре 50 година. И даље ће централна банка сваке земље имати ту једну функцију да емитује новац, само што ће он сада бити у другом облику. Кеш свакако неће нестати. Суштински бисте имали 100 рубаља у папирном или дигиталном формату, али оно што ће морати да се промени је финансијска писменост, јер би грађани морали да науче постепено да овладавају тим новим технологијама, дигиталним новчаницима", напомиње професор Стакић.
Он сматра да привреда у целини и те како може да има дугорочне мерљиве користи од преласка на дигитални новац, а да би већа уштеда због смањења сиве економије, имала ефекта индиректно и на стандард грађана. Неизоставна је, сматра, уштеда времена у обављању трансакција.
Иницијативу за дигиталну рубљу развила је група руских посланика на челу са Анатолијем Аксаковим, председником одбора за финансијско тржиште. Државна дума је усвојила закон у другом и трећем читању 11. јула, док је Савет Федерације 19. јула одобрио увођење дигиталне рубље.
Руски министар финансија Антон Силуанов раније је најавио да ће банка Русије дигиталну рубљу ставити у оптицај до краја године, након усвајања релевантних закона.
"Централна банка је ове године већ покренула експеримент, а до краја године, након усвајања закона, пустиће у оптицај дигиталну рубљу", рекао је Силуанов.
Као предности увођења новог начина плаћања држава може боље да контролише потрошњу буџета, смањује трошкове администрирања буџетских плаћања и има све могућности да поједностави прекогранична плаћања.
"Уз помоћ дигиталне рубље биће могуће чувати новац, вршити трансфере и плаћати робу и услуге скенирањем кју-ар кода трговца. Операције са дигиталном рубљом су по механици блиске уобичајеним трансферима са картице на картицу, преко система за брзо плаћање или плаћања кју-ар кодом", објаснила је Ала Бакина, директорка Одељења за национални платни систем Банке Русије.
Корисници ће моћи да креирају новчаник у апликацији или мобилној банци своје финансијске институције, да допуне новчаник са текућег рачуна, плаћају робу и услуге помоћу кју-ар кода, као и да преносе дигиталне рубље другим власницима дигиталних новчаника без провизије.
У чему се дигитална рубља разликује од обичне?
Дигитална рубља се разликује од обичне по виртуелном облику, јер не може да се стави у џеп или ташну. Михаил Городилов за "Тињкоф журнал" објашњава да, у односу на безготовинско плаћање, за просечног корисника разлика није тако јасна, али да је можда најближе објашњење да ће бити могуће плаћати дигиталним рубљама без повезивања на Интернет, што је релевантно за удаљена подручја Русије у којима постоје проблеми у комуникацији.
"За разлику од уобичајене безготовинске, која свом власнику доноси приход на депозитном или штедном рачуну, на дигиталне рубље неће се наплаћивати камата. Неће се чувати у банкама, већ на посебној платформи коју контролише Централна банка. Дакле, одговорност за ова средства сносиће централна банка, а не комерцијалне банке", објашњава Городилов.
Он напомиње да ће, слично томе како су новчанице рубље нумерисане, дигиталне рубље такође имати своје ознаке.
"Ово ће вам омогућити да пратите њихово кретање. И такође - програмирати дигитални новац за одређене радње", нкаже Михаил Городилов.
И Европа најавила дигитални евро
Како преносе руски медији, Бахами већ имају своју дигиталну валуту. Дигиталне валуте прошле године су покренуле централне банке карипских земаља: Гренаде, Сент Китса и Невиса, Антигве и Барбуде, Свете Луције, Светог Винсента и Гренадина. Такође, своје интересовање и планове за издавање националних дигиталних валута најавили су регулатори Канаде, Холандије, Норвешке, Француске, Јапана, Јужне Кореје, Кине, Индонезије, Еквадора и Казахстана.
Припреме за дигиталну верзију европске валуте трају већ годинама. Европска комисија је крајем јуна представила предлог законског оквира за дигитални евро према којем ће он постати службено средство плаћања, али неће заменити новчанице и кованице. Најављено је да ће октобру Европска централна банка (ЕЦБ) донети одлуку о наставку рада на дигиталној валути.
ИЗ Европске комисије наводе да би, за разлику од криптовалута дигитални евро био новац централне банке и да би она гарантовала да је сигуран, да одржава стабилну вредност и да се може заменити по номиналној вредности за евро у кешу.
На сајту ЕК пише да је разлог увођења дигиталног евра стварање ширег спектра могућности у монетарним токовима у земљама које су чланице блока. То подразумева, како наводе, стварање конкуренције на финансијском тржишту, стабилност монетарног система и пре свега покушај јачања улоге евра као валуте.
Они наводе да ће, за разлику од криптовалута попут биткоина и етерума, чији курсеви често јако флуктуирају, увођење виртуалне европске валуте понудити приватним улагачима стабилнију алтернативу класичном евру. Увођење дигиталног евра може да се схвати као реакција европских званичника на доминацију тржишта криптовалута, али и као додатни покушај ЕЦБ да контролише проток новца у земљама које су чланице блока. Европска дигитална валута, међутим, неће заживети пре 2028. године.
