РТ анализа колико су поскупели станови: За 100.000 евра данас 16 квадрата мање него 2020.

За 100.000 евра је у Београду пре три године могао да се купи стан од 58 квадрата у новоградњи, а за исти новац данас може да се добије чак 16 квадрата мање. Просечан квадрат стана у престоници у протекле три године поскупео је за чак 700 евра. 

Готово исти просечан раст цена бележе и стари станови и они који су купљени директно од инвеститора. За старе је 2020. године било потребно издвојити око 1.360 евра, док је просечна цена сада око 2.080 евра. У новој градњи квадрат уместо 1.735, сада кошта око 2.415 евра. То показује најновији извештај Републичког геодетског завода (РГЗ), у којем су објављени подаци на основу купопродајних уговора склопљених од почетка априла до краја јуна. 

У Новом Саду је квадрат у раније изграђеним зградама са 1.200 евра поскупео на 1.915, док су нови станови 2020. године продавани по 1.190, а сада коштају око 1.730, с тим да је најскупљи квадрат продат за око 3.150 евра. Ипак, у агенцијама за некретнине кажу да се на тржишту у овом граду могу очекивати промене у наредном периоду и пад цена, с обзиром да је забележен драстичан пад тражње од око 40 одсто у другом кварталу у односу на прошлу годину.

У Нишу је квадрат за око 500 евра скупљи - у старим становима сада кошта 1.255 евра, а у новим 1.385 евра. Стопама три највећа града иде и Крагујевац, где су цене некретнина процентуално можда и највише порасле - ко је продао стан у старој градњи 2020. године за њега је добио око 730 евра, а данас је просечна цена квадрата 1.255 евра. Новоградња је са 970 евра, поскупела на око 1.300 евра.

У готово свим београдским општинама, у другом кварталу су, у односу на исти период прошле године, више поскупели станови које су продавали стари власници у односу на нове, од инвеститора.

Просечан квадрат у старој градњи је у само две градске општине - Чукарица и Раковица - испод 2.000 евра, у свим осталим је у просеку потребно издвојити више од те суме. Најскупљи просечан квадрат у старим зградама је на Старом Граду, где кошта око 3.000 евра. У новим зградама је најскупљи на Савском венцу, због "Београда на води" и у просеку кошта око 4.225 евра.

"Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у Србији у другом кварталу 2023. године износио је 1,7 милијарди евра, што представља смањење од 13 одсто у односу на исти квартал 2022. године. Забележен је пад броја купопродаја у Новом Саду за 1.243 уговора (38,8%), Граду Београду за 1.954 уговора (20,6%), Нишу за 224 уговора (20,5%) и Крагујевцу за 107 уговора (14,3%)", кажу у Републичком геодетском заводу.

У другом кварталу, највећи удео у укупним новчаним средствима у промету непокретности имао је промет станова у износу од 962,31 милиона евра, од чега је у Граду Београду за станове издвојено 596 милиона евра. Учешће станова у укупној количини новца на тржишту било је 58%, што је за два процентна поена више него у другом кварталу прошле године, што илуструје раст цена, јер је за више пара продато значајно мање некретнина.

Пословни простор у Новом Пазару два милиона евра

Први пут после неколико година, у другом кварталу, за стан у новоградњи није издвојено највише новца у Београду на води, већ у новом насељу на Новом Београду. Према подацима Републичког геодетског завода, стан за који је издвојено највише новца у другом кварталу ове године је површине 344 квадрата и плаћен је 2.011.273 евра и налази се на локацији Максима центар (Нови Београд).

Ипак, најскупљи квадрат стана у Србији и у другом кварталу 2023. године продат је у Београду на води и коштао је 9.495 евра по метру квадратном, али је површине је 139 квадрата. У истом насељу продато је и најскупље гаражно место по цени од 58.400 евра. Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра.

Многе је изненадило што је најскупљи квадрат пословног простора прометован у Новом Пазару за 23.375 евра, за објекат површине 88 квадрата, који је продат за чак 2.057.065 евра.

Проценитељ Милић Ђоковић за РТ Балкан каже да је тај податак вероватно само делимично тачан, односно да је објекат реално много већи, него што пише у папирима, тако да је сигурно постигнута коначна цена која је наведена, али за много више квадрата него што пише у уговору.

"Вероватно је толико квадратних метара укњижених, а остало је без доказа о власништву и онда имате такав случај. На пример, објекат има 120 укњижених квадрата, човек је доградио и надоградио још 510 квадрата и поднео захтев за озакоњење. Пошто не може да се упише стварна квадратура због тога се у уговору пише само основа од 120 квадрата, по цени од милион и триста хиљада и добије де ненормално велики број за квадратни метар. Ту је забуна и то се дешава у неким градовима, а поготово у Новом Пазару где пола ради без дозволе, а друга половина са половином потребних папира", каже објашњава Милић Ђоковић.

Руси почели да купују станове у Београду, зенит од септембра: 150.000 евра за објекат на периферији

Извештај Републичког геодетског завода са тржишта непокретности за други квартал 2023. показује да је у Србији ипак дошло до стабилизације и смиривања на тржишту, након двогодишњег, изразито динамичног раста, који је уследио после избијања пандемије корона вируса.

"Инфлаторни притисци у Србији и у ЕУ слабе што се одражава и на тржиште непокретности. У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности наставља да расте и износи 34 одсто од укупног промета. Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности у Србији, у другом кварталу је дошло и до умеренијег раста цена станова", напомињу у РГЗ.