Србима фали сто евра до следеће плате: Зашто је у Зрењанину теже него у Власотинцу

Грађанин Србије зарађује око 86.220 динара и сваког месеца му недостаје око 12.000 динара да би задовољио основне потребе. То, на основу статистичких података, представља просечну плату и потрошњу у Србији. Међутим, ситуација по градовима се драстично разликује - и по просечним зарадама и по ценама намирница и услуга које пуне потрошачку корпу. Разлике у примањима по градовима и општинама су такве да је плата у Старом граду, као општини са највећим просеком, 157.371 динар, више него два и по пута већа него у Прешеву, где је забележен најмањи просек, 57.567 динара.

РТ Балкан анализа: Да ли су се и цене повукле пред врућином, може ли инфлација у минус?

Када се гледа појединачно просечна плата и вредност потрошачке корпе по градовима, просечна зарада може да покрије месечну корпу само у Београду, док је у свим осталим градовима потребно више од једне просечне плате да се покрију просечни трошкови са платом која се у том месту у просеку заради.

Најнеповољнији однос просечне зараде и потрошачке корпе је у Зрењанину и Суботици, јер је за потрошачку корпу потребна скоро једна и по плата! Зрењанинци, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) из априла, у просеку зарађују 76.103 динара, а на храну и остале потребе троше 108.061 динар! У Суботици у просеку зарађују 74.140 динара, а на просечну потрошачку корпу дају 105.473 динара.

Слична ситуација је и у Сремској Митровици, где је просечна плата 74.600 динара, а просечна потрошачка корпа 103.147 динара. У Суботици и Зрењанину намирнице и услуге које улазе у састав потрошачке корпе у просеку су скупље у односу на све остале градове, па чак и од Београда. Потрошачка корпа је у односу на Зрењанин скупља једино у Новом Саду и износи 109.449 динара, али је Новосађани у просеку зарађују чак 20.000 динара више од становника Зрењанина.

Ненад Бумбић, из удружења "Заштита потрошача" сматра да нема много логике да потрошачка корпа практично буде најскупља у Зрењанину, и да буде скупа пијаца, с обзиром да је овај град близу и Београда и Новог Сада и да људи имају могућност избора. 

"Зрењанин је специфичан по томе да им је цена грејањa неповољнa и то им је скупље него код других. Што се тиче осталих ствари, имају исте трговинске радње као и сви остали градови и не би требало да је толика разлика у потрошачкој корпи. У Београду, на пример, постоје трошкови превоза и паркинга које становници мањих градова најчешће немају. Структура трошкова се разликује од тога у којем месту неко живи, а статистика то не узима у обзир. Ако неко треба да плаћа закуп или стан, онај ко живи у Београду је дефинитивно у најнеповољнијем положају", каже Ненад Бумбић за РТ Балкан.

Маржама напунили џепове до врха: Трговци су били највећи добитници у српској привреди прошле године

Према подацима Републичког завода за статистику, живот је скуп и у Панчеву. Тамо у просеку грађани зарађују 83.270 динара, а да би напунили просечну потрошачку корпу потребно им је 107.186 динара.

Економиста Драгован Милићевић каже да цене зависе од концентрације понуде.

"Ако имате релативно мали број понуђача и договор о ценама, онда имате такву ситуацију да су оне на високом нивоу. Роба се продаје док има купаца, а и цене одрживе док постоји тражња за производима, односно док купци то могу да плате. Вршац је, на пример, исто скуп град, јер неколико накупаца држи зелену пијацу и тренутно је јефтиније поврће у маркетима, него на тезгама, што раније није било. На пијацама су продавци који раде за велике газде, немају они никакву производњу, а са друге стране имамо ограничену понуду пољопривредних производа, јер нема ко да ради", објашњава Драгован Милићевић.

Економиста напомиње да се за оцењивања квалитета стандарда гледа медијална зарада, односно плата коју прима више од 50 одсто грађана и она је у мају била 66.244 динара.

За просечну плату на Старом граду запослени на југу Србије раде скоро три месеца

"Просечну плату прима само 30 одсто запослених, односно тек сваки трећи. Просек вуку они који имају много више од просечне зараде, док велика већина прима зараде испод просека", каже Драгован Милићевић.

То потврђује и статистика, која показује да је просечна плата у многим општинама на југу Србије скоро 30.000 мања од просечне зараде у земљи. На листи оних са најмањим примањима, осим Прешева са 57.567 динара, налазе се још три општине чији становници су имали мајска примања у просеку мања од 60.000 динара. Просечна нето плата у Блацу је износила 59.764 динара, у Бојнику 59.171 динар, а у Власотинцу 59.135 динара.

Међу градовима за које Министарство унутрашње и спољне трговине у оквиру потрошачке корпе објављује податке су и Ваљево и Зајечар у којима грађани зарађују у просеку око 71.000 динара, а за просечну потрошачку корпу у тим градовима им је потребно око 20.000 динара више. За толико и Краљевчанима потрошачка корпа "бежи" просечној плати - зараде око 69.600 динара, а корпу могу да напуне тек са 90.000 динара.

РТ Балкан истражује: Како ће олуја утицати на инфлацију у Србији

Економисти указују да је структура просечне потрошачке корпе посебна прича, с обзиром на количину намирница које су одређене као довољне за трочлану породицу за месец дана. На то све чешће указују и удружења потрошача и синдикати, са акцентом да је просечну корпу од 98.073 динара још теже, односно немогуће напунити чак и са две минималне зараде, која тренутно износи око 40.000 динара.