Економија
РТ Балкан истражује: Пут до стана све тежи, да ли уплата тикета може да буде рампа за кредит?
Банке су пооштриле критеријуме, а сада проверавају све више сегмената, па се на њиховом скенеру могу наћи и тикети из кладионице или трансакције ка порталима за упознавање који наплаћују услуге
Осим скупих квадрата и све већих камата, расте број других препрека на које наилазе грађани који покушавају да узму стамбени, али и друге кредите. Банке су пооштриле критеријуме, а сада проверавају све више сегмената, па се на њиховом скенеру могу наћи и тикети из кладионице или трансакције ка порталима за упознавање који наплаћују услуге.
Банке, међутим, по важећим прописима, могу да бирају клијента и не морају увек да образложе зашто им се "не свиђа". Финансијске институције морају да обавесте клијента зашто му није одобрена позајмица само у случајевима када је одбијен на основу увида у базу података Кредитног бироа, док за друге случајеве не постоји законски прописана обавеза достављања информације о разлозима одбијања. У НБС кажу да је коначна оцена ризичности потенцијалног клијента на самој банци и да оне могу да употпуне досије о дужницима, захтевајући и додатну документацију у поступку одобравања кредита.
Председник Удружења банкарских клијената "Ефектива" Дејан Гавриловић каже за РТ Балкан да задуженост грађана у Кредитном бироу није једини основ по којем се банке равнају, већ да грађане проверавају и на друге начине, а најједноставнији је увид у трансакције клијената.
"Недавно нам се јавио човек ког је банка одбила, због клађења на утакмице. Банка може то у сваком тренутку да провери. Видели су да се он клади и по некој интерној процедури, клијентима који се кладе не одобравају кредите. У принципу то има логике, јер су кладионичари често и зависни од тога, па може да се деси да би кредит искористили за клађење, а да после не би могли да врате дуг према банци. Зато их једноставно сматрају непоузданим, јер троше паре без контроле", каже Дејан Гавриловић.
Он напомиње да су у проблему били и клијенти који су имали трансакције ка сајтовима за упознавање. Гавриловић каже и да су банке пооштриле критеријуме и да обазривије одобравају позајмице. Указује и да већ дуже време само здрав човек, може добити кредит, јер је финансијским институцијама потребан здрав клијент, који може да им врати паре. Због тога банке траже све детаљније систематске прегледе, пре него што одобре позајмицу. Додаје да банка гледа да после одређеног броја година постоји ризик да корисник неће бити у могућности да плаћа и углавном не одобравају кредите особама старијим од 45 година.
"Са сваком кризом која дође и банке су опрезније. Када је почела корона нису хтеле да одобравају кредите превозницима, продавцима аутомобила, грађевинцима, јер су сматрали да су у том тренутку запослени у тим секторима представљали ризичне групе. Са сваком кризом се дешава и бар делимична промена регулативе банке у смислу одобравања кредита", каже Дејан Гавриловић.
Он напомиње да је некада са 100.000 евра могао да се купи стан од 70, а сада на истој локацији може гарсоњера од 30 квадрата.
"Потребно је учешће од 20.000 евра, а рата би му била од 300 до 400 евра. Због високих каматних стопа сада је потребно да клијент има већу плату него када су каматне стопе биле ниске. Цена некретнина је на историјском максимуму, камата је на историјском максимуму, а плате не прате толики раст. То све доводи велики број људи у немогућност да узму позајмицу коју би иначе пре годину и по дана могли без проблема да добију и да реше животни проблем", указује Дејан Гавриловић.
Који су најчешћи разлози за одбијање позајмице?
Из Удружења банака Србије (УБС) напомињу да све банке одобравају кредите у складу са својом пословном политиком и истичу да је основни услов кредитна способност клијента.
"Пре одобрења било код кредита, банке врше детаљну проверу клијента, његове кредитне историје, али и кредитне способности. Један од кључних услова је уредност у измиривању обавеза која се проверава увидом у Кредитни биро. Најчешћи разлози због којих банка може да одбије клијента и да не одобри кредит су радни статус, односно рад на неодређено или одређено време, уговор о повременим или привременим пословима, дужина запослења, несигурност посла, лоша кредитна историја или блокаде рачуна. Ту су и кашњење у плаћању доспелих обавеза, висина примања, индустрија у којој је запослен, ризичне делатности попут организовање игара на срећу, спортских кладионица и сличне делатности", кажу у Удружењу банака за РТ Балкан.
Они напомињу да банка има своје "дискреционо право" да не образлаже клијенту разлоге зашто
није одобрила захтев за кредит.
"Врло је битно да грађани исправно схвате шта је то што банке мотивише да одређени захтев за одобравањем кредита одобре или не одобре. Превасходни задатак банака, као посредника у финансијском сектору, јесте да пажљивим пласирањем заштите како сопствени капитал, али и депозите својих клијената. То је дужност и одговорност коју банке имају како према својим акционарима као власницима капитала, тако – и још више – према својим депонентима. Дакле, приликом доношења одлуке о томе да ли ће одређеном лицу – било да је у питању грађанин или привредни субјект – процена безбедности пласмана је први приоритет који банка има – банка, у складу са својом кредитном политиком и интерним процедурама, треба да стекне довољан степен уверења да ће јој износ главнице бити благовремено враћен, али и да ће зарадити одређену, разумну камату", објашњавају у УБС.
Додају да, уколико би било супротно и банке не би настојале да приликом поступка одобравања кредита сведу кредитни ризик на најмању могућу меру, то би водило до неадекватне алокације ресурса, а самим тим и до повећања цене кредита, чиме би се, у крајњој инстанци, терет веће каматне стопе пребацио и на поуздане клијенте који уредно измирују своје обавезе.
Из УБС тврде да је опрез који банке показују у поступку одобравања кредита у интересу свих корисника било којег кредитног производа.
НБС: Банке слободно одлучују о избору клијента
Из Народне банке Србије за РТ Балкан кажу да су банке дужне да успоставе и својим унутрашњим актима да уреде одговарајући кредитни процес и критеријуме и принципе за одобравање кредита.
"При доношењу одлуке о одобравању кредита, банке су дужне да процене кредитну способност сваког појединачног дужника, као и друге релевантне факторе. Банке слободно одлучују о избору клијента, у складу са својим унутрашњим актима и сопственим проценама ризичности клијента. Одредбом Закона о заштити корисника финансијских услуга је прописано да уколико је захтев за кредит одбијен на основу увида у извештај Кредитног бироа – банка је дужна да корисника, без накнаде, одмах писмено обавести о подацима из тог извештаја", наводе у НБС.
Да би обавила процене банка је дужна да формира кредитни досије дужника који, поред статусне документације о клијенту, треба да садржи документацију о измиривању обавеза дужника према банци у току последњих 12 месеци, доказе о запослењу и заради или пензији дужника у последња три месеца које је издао и оверио послодавац, извештај из Кредитног бироа, документацију у вези са средствима обезбеђења потраживања и све друге податке које ће банци омогућити да на темељу наведених процена донесе одлуку о евентуалном одобрењу кредита.
У централној банци истичу да је прописима предвиђен минимум документације коју банке треба да прибаве од потенцијалних клијената ради разматрања поднетих кредитних захтева, а све у циљу адекватног и ефикасног управљања ризиком од неизмирења обавеза након одобравања кредита.
Свакако, имајући у виду да је коначна оцена ризичности потенцијалног клијента на самој банци, оне су слободне да своја кредитна досијеа о дужницима употпуне, захтевајући и додатну документацију у поступку одобравања кредита, како би прикупиле потпуне и тачне податке неопходне за правилну процену кредитне способности тог дужника, процену могућности наплате потраживања и квалитета средстава обезбеђења.
"Када је реч о томе да ли су банке пооштриле услове кредитирања у последњих годину дана, резултати анкете о кредитној активности, коју НБС редовно спроводи, показују да је оцена банака да су услови по којима су одобравани кредити у претходних годину дана умерено пооштрени. То је највећим делом последица виших трошкова извора финансирања банака, на које се, између осталог, одражава заоштравање монетарних услова НБС и Европске централне банке у циљу сузбијања инфлаторних притисака", кажу из НБС за РТ Балкан.
