Економија
РТ Балкан анализа: Колико Србију кошта одлазак младих, школујемо кадар који гради туђе економије
Образовање од предшколског узраста до дипломе у просеку кошта око 34.500 евра, наведено је у истраживању које је спроведено на осам факултета Универзитета у Београду 2019. године, а за образовање лекара и стоматолога потроши се драстично више новца
Одлазак младих стручњака је проблем са којим се суочавају многе европске земље, али је у Србији он изражен деценијама уназад, толико да прети да угрози функционисање здравственог система, због одласка лекара и медицинских сестара.
За сваку земљу Европске уније се готово у евро зна колико је претходних година инвестирала у Србију, али нико још није израчунао колико су с друге стране, европске државе имале користи од прилива радне снаге, нарочито здравствених радника из Србије. Стручњаци годинама указују да Србија као проточни бојлер школује кадар који гради туђе економије.
Не постоји ни тачан податак колико људи годишње емигрира, али се процењује да одлази више од 25.000 грађана Србије. Најприближнију слику о томе колико лекара годишње оде из наше земље пружају подаци Лекарске коморе Србије (ЛКС), а према њима просечно око 600 лекара сваке године посао налази ван граница наше земље.
Проблем би могао додатно да се увећа због најављеног флексибилнијег запошљавања странаца, које најављују немачке власти, које се труде да мањак радне снаге на свом тржишту надоместе привлачењем кадра са Западног Балкана.
Осим будућег изгубљеног доприноса друштвеном производу, млад човек у емиграцију са собом носи и оно што је у њега до тада уложено. Економиста Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације (ИРИ), који је пре неколико година спровео истраживање "Трошкови емиграције младих" каже за РТ Балкан да и земља и породице улажу у образовање и напомиње да све док млад човек не напусти земљу, то представља инвестицију, али да када је напусти, то постаје трошак.
"У истраживању које је спроведено на осам факултета Универзитета у Београду 2019. године, израчунали смо да образовање од предшколског узраста до дипломе у просеку кошта око 34.500 евра - оно што је уложено у образовање човека који је 2000. кренуо у предшколско, а 2018. године дипломирао", наводи Јевтовић.
Одлазак лекара више "боли" друштво
Он каже да овај податак, као и сваки просек у статистици, нешто говори, али много и замагљује, јер се трошкови студирања на факултетима драстично разликују.
Тако државу не кошта исто диплома правника, економисте и лекара.
"Били смо свесни да постоје факултети као економски и правни, који иду на економију обима. Код њих нема много трошкова што се тиче лабораторијских услова, а с друге стране имамо мање факултете по броју студената, попут стоматолошког и медицине, где образовање кошта много више. Диплома лекара "кошта" око 58.000 евра, а стоматолога око 71.000 евра. Немамо јасне податке колико је доктора отишло у последњих десет година. Могуће је да статистички оде више економиста, али су нама друштвено дефицитарни доктори. Када економски или правни факултет упише по 1.000 студената, врло је вероватно да због приватних или пословних разлога у иностранство оде њих по 80 или више, али то није исто као када оде 60 медицинара, јер то више "боли" друштво", указује Ненад Јевтовић.
Друштвени трошак обухвата и оно што је дала држава и што је дала породица, јер је то на крају све новац грађана Србије. Јевтовић напомиње да се процењује да је годишњи трошак одлива мозгова од 2,5 до 3 милијарде евра, а ако се издвоји само трошак за образовање, то је од 400 милиона евра, до 1 милијарде евра. Остатак губитка представља евентуално учешће тих људи у креирању бруто друштвеног производа(БДП).
"Једини истраживачки исправан метод који смо могли да применимо јесте да направимо сценарије, које смо свели на најпесимистичнији и најоптимистичнији. Оно што се показало када су објављени први резултати пописа становништва у октобру, јесте да је негде стварност броја људи који одлази, нешто ближа песимистичнијем сценарију. Оптимистична прогноза је била да одлази 15.700 људи, а око 49.000 је био најцрњи. Директор РЗС је изјавио да одлази око 25.000 до 27.000 људи годишње. Каква је структура тих људи, можемо само да претпоставимо. Одлазе сви - и камионџије, медицинске сестре, лекари и економисти", каже саговорник РТ Балкан.
Он напомиње да је Немачка прво место где одлазе наши људи и додаје да се очекује да ће тако и остати, пре свега због снаге немачке економије.
"Она је економски џин којем стално требају радници и због тога иде сада ова промена закона код њих, који ће омогућити флексибилније запошљавање странаца. То ће нам донети убрзане миграције и још веће проблеме за домаће тржиште рада. Држава губи, али до сада је показала да нема методе да задржи раднике. Људи су као река, не можете их задржати, али их паметним политикама можемо усмеравати. Питање око тог усмеравања суштински и дубински улази у изазове у којима се ми налазимо, пре свега колико је то компликовано да доведемо у питање како су распоређене квоте на факултетима. Најлакше је рећи шта су решења, али суштина проблема је да не постоје друштвени услови за реформу високог школства. Политика нема легитимитет, а ни алат да затражи реформу", сматра Ненад Јевтовић.
Најчешће одлазе специјалисти
Председник Новог синдиката здравства Србије Живорад Мркић је рекао за РТ Балкан да је посебан проблем што нема поузданих података државних институција и званичних статистика о професионалним миграцијама, па ми не знамо засигурно колико нам лекара заиста одлази у иностранство.
Сертификат добре праксе који издаје ЛКС, како напомиње Мркић, потребан је и за рад у страним приватним клиникама у земљи, с једне стране, а с друге стране, не траже га све стране земље, па је и он само оквирни податак.
"Немамо ниједну званичну студију, научни рад на ту тему, имамо само нагађања. Што не значи да не треба да се запитамо око тога зашто частимо обученим кадровима земље које имају пет до седам пута већи БДП од нас", указао је Мркић.
Он је навео да из наше земље најчешће одлазе специјалисти свих хируршких дисциплина, они који се баве анестезијом и реанимацијом, које су увек тражене, радиолози, поготово они који се баве инвазивном, дијагностичком и интервентном радиологијом, интервентни кардиолози и хистопатолози. То су стручњаци чије дипломе државу коштају много ових од оних 58.000 евра, колико заправо држава издваја за образовање доктора опште праксе.
Живорад Мркић је истакао да проблем није изражен само код нас, већ да он постоји и у Европи где већ сада због одласка стручњака у Америку нема довољно специјалиста готово свих профила. Уз то, у многим западним земљама места на медицинским факултетима остају упражњена, јер млади бирају оно што им се чини да су лакше и уносније професије.
Дијаспора јача од страних инвеститора
Стручњаци указују да земље из којих људи одлазе, остварују чист губитак, јер изостаје очекивани принос од инвестиције у образовање, од којег уствари има користи земља у коју млади одлазе, а која у њих ништа није уложила.
Мањи део средстава враћа се у земљу порекла кроз дознаке.
Економиста Ненад Јевтовић указује да се снага српске дијаспоре, али и државни трошак виде и кроз дознаке, чија вредност се из године у годину повећава. Прошле године су наши људи из иностранства рођацима у Србију послали више од пет милијарди евра, што је више од укупних годишњих страних инвестиција, које су са 4,4 милијарде евра такође биле рекордне. У односу на бруто домаћи производ дознаке су прошле године достигле 8,2 одсто.
"Дајемо најбоље и паметне да оду тамо и они шаљу новац за преживљавање овде, уместо да смо направили систем да развија нашу привреду. То је макроекономски изазовно. Процене су да још три милијарде евра или чак и више новца стиже непријављено - када мама, тата, тетка, донесу у џепу и новчанику, за школовање, летовање, станарину и остало", каже Јевтовић.
