Економија
Гимназијалци се одричу дипломе да би постали занатлије: Ово су мајстори који зарађују као програмери
Школе организују и ванредну наставу, а најчешће долазе они који су завршили гимназије и иду на преквалификацију на нижи, трећи степен. Најнеобичнији пример претходних година је био виолиниста који је завршио Музичку академију
Поједине занатлије у Србији зарађују готово исто као и програмери, што је најплаћеније занимање на домаћем тржишту рада, али млади и даље нерадо мењају тастатуру и рачунар за мајсторски алат. Једно од занимања у којима се релативно брзо може зарадити плата, као и у сектору информационих технологија, је бравар-заваривач.
Огласи за вариоце су стално отворени, а просветни радници кажу да послодавци мајсторе овог профила запошљавају буквално из школских клупа. Они који су у јуну завршили трогодишњу школу, већ су примили прву плату.
Посао вариоца је један од оних на којима је чак и почетницима загарантована зарада од око 80.000 динара, док плата искусних мајстора ове струке износи и више од 2.000 евра, иако врхунски стручњаци зарађују и дупло више.
У огласима има на десетине понуда за послове у Београду, Новом Саду и осталим местима у Србији, а послодавци почетницима нуде од 500 до 650 динара по сату. Једна компанија плаћа од 14 до 18 евра по сату за посао у Немачкој, што значи да варилац за осмочасовни месечни рад у овој земљи за 20 радних дана може да добије од 2.250 до 2.900 евра.
Милош Турински са специјализованог портала за запошљавање "Послови Инфостуд" каже за РТ Балкан да је највећа плата коју су до сада послодавци нудили вариоцима била око 4.000 евра, али указује да се то углавном односи на сезонске послове.
"Заваривачи имају доста велика примања, али им често није загарантован посао током целе године, јер се огласи махом односе на пројекте, који трају два до шест месеци. У иностранство их зато вуче сигурност сталног посла и могућност веће зараде. По огласима има понуда за високе плате, али то се односи на врхунске мајсторе и за посебне врсте заваривања. Висина зараде и потражња за овим мајсторима зависе од технологије којом раде, а наравно и од искуства и специфичних услова - да ли су у питању једноставнији послови или захтевнији, попут подводног заваривања и слично", објашњава Милош Турински.
У Средњој машинској школи у Новом Саду наводе да овај профил претходних година није био нарочито популаран међу децом, али да су послодавци веома заинтересовани за запошљавање тог кадра.
"Сви наши момци који заврше, не могу да дочекају да добију дипломе и да почну да раде. Из генерације која је завршила у јуну, тројица младића су у петак дипломирали, а у понедељак су почели да раде у "Ремингу". Ја то видим као велику предност. Могу да се усавршавају у струци и да полажу атесте, чиме отварају себи врата да могу да иду у иностранство. Момци са нашег подручја су тражени, јер знају да се снађу у свакој ситуацији, спретни су, предузимљиви и због тога су цењени мајстори", каже за РТ Балкан Александар Јанков, наставник практичне наставе у Машинској школи у Новом Саду.
Виолиниста гудало окачио о клин да би постао варилац
Он напомиње да послодавци стално питају да ли има ђака који би дошли на праксу или су завршили, а да желе да раде. Они основне браварске и заваривачке радове савладају у школи, а за неке посебне типове заваривања иду на додатне обуке и тамо стичу сертификате. Плата зависи од фирме, али и од врсте заваривања.
"Почетна плата је око 80.000 динара, а послодавци су свесни да, ако им не дају пристојну плату, не могу задржати доброг заваривача за мање пара, јер ће им сигурно друга фирма дати више. Отвара им се и могућност да могу самостално да раде. Могу неколико година да проведу у некој фирми, да се формирају и полако се осамостаљују, а неки раде паралелно и у фирми и код куће за себе. Експанзија је грађевине и има много нових објеката, а сви они морају имати улазна врата, гелендере, терасе, подрумска врата, лифтове, а све што се кроји, сече и саставља од цеви је посао вариоца", напомиње професор.
За овај профил има више заинтересованих који су одлучили да мењају професију, него оних који га уписују после основне школе. Школе организују и ванредну наставу, а најчешће долазе они који су завршили гимназије и иду на преквалификацију на нижи, трећи степен. Професор Александар Јанков сећа се да је најнеобичнији пример претходних година био виолиниста који је завршио Музичку академију и предавао у школи, а који је код њега дошао на обуку за вариоца. Он напомиње да је, осим зараде, мотив за промену занимања и могућност лакшег запослења у иностранству.
Нема, међутим, дилеме да ово није лак посао. Самим тим, не може ни свако да га ради, јер је важно да особа осим жеље за високом зарадом, мора да има таленат и стрпљење, јер су у питању прецизни радови, могућност грешке је велика, а она некад може скупо да кошта.
