Економија
Поново се пали аларм за европске економије: Шта је стагфлација и зашто сви од ње зазиру
Економисти сматрају да стагфлација представља најопасније стање за економију, јер тај појам означава ситуацију у којој инфлација остаје висока, док с друге стране нема привредног раста
Све је већи број доказа о привредном расту који се зауставља, док потрошачке цене остају неукроћене.
Званичнике у Франкфурту и Лондону док се враћају са летњих распуста чекају стари проблеми - да поново процене да ли су подешавања каматних стопа тамо где би требало да буду, јер ноћна мора европских креатора политике да ће њихове економије постати осакаћене летаргијом нарушеном инфлацијом једноставно неће нестати, пише "Блумберг".
Ток вести био је довољно суморан да се инвеститори поново фокусирају на бриге које су прогањале шефове финансија 2022. године, питајући се да ли претња стагфлацијом поново вреба континентом. Као што централни банкари добро знају, чак и када избегавају да то изговоре наглас, та ознака за главобољу слабог раста привреде и немилосрдне инфлације која је мучила 1970-те представља гомилу невоља — чак и у свом најблажем облику.
Економисти сматрају да стагфлација представља најопасније стање за економију, јер тај појам означава ситуацију у којој инфлација остаје висока, док с друге стране нема привредног раста.
"Зона евра је заглављена у стагфлацији и нећемо ускоро изаћи из ње. У Великој Британији све иде наопако", рекао је економиста Карстен Јуниус.
Досадашњи одговор тржишта указује на дуготрајну забринутост да централне банке губе вољу да наставе да повећавају трошкове позајмљивања. Најновији подаци који указују на раст цена изнад 5 одсто у региону евра поздрављени су смањеним опкладама на повећање референтних камата које се очекује за две недеље.
Неспоразум су појачали коментари званичника Европске централне банке Изабел Шнабел која је признала да се економски изгледи погоршавају, истовремено инсистирајући да је инфлација "тврдоглаво висока". Главни економиста Банке Енглеске Хју Пил је истим речима описао ниво основног раста потрошачких цена у Великој Британији, истовремено упозоравајући своје колеге да не наносе "непотребну штету" привреди.
Они су се изјаснили неколико дана након састанка Америчких федералних резерви (ФЕД) у Џексон Холу у Вајомингу, где су шеф америчке централне банке Џером Пауел и председница ЕЦБ Кристин Лагард признали да је после више од годину дана монетарног пооштравања инфлација и даље превише висока.
Садашњи тренутак поново разматра забринутости које су мучиле регион када се први пут суочио са баластом раста цена гаса на почетку сукоба у Украјини.
Када су се шефови финансија Групе седам састали у мају 2022. године, разговарали су о томе шта да ураде да би се "избегли сценарији стагфлације".
Тај аларм се поново појавио након јулске одлуке ЕЦБ. Такође је изражена забринутост да би привреда могла да уђе у фазу стагфлације, за разлику од бенигнијег сценарија.
Такве бриге засењују финансијска тржишта, након низа извештаја који указују на слабљење раста у Великој Британији и зони евра - као што је пад индекса менаџера куповине - и инфлација која је виша од очекиване у две највеће економије континенталне Европе, Немачкој и Француској.
"Сада је велика забринутост то што европски изгледи изгледају све више стагфлаторни, а инфлација остаје тврдоглава, док такође има мало знакова раста", написали су аналитичари Дојче банке, укључујући Џима Рида.
Стагфлација је лоша за евро. Донедавно, већа од очекиваних инфлација у еврозони су подстакла валуту, али та динамика се мења. Трговци су већ почели да напуштају евро. Јединствена валута је у четвртак пала за чак 0,5 одсто на 1,0863 долара, чиме је губитак са врхунца у јулу износио скоро 4 одсто. Много већи пад би тек могао наступити, ако се прогнозе аналитичара остваре.
Др Порпаст већ упозорио на стагфлацију
Нуријел Рубини, познатији и као др Пропаст због предвиђања кризе 2008. године, је у више наврата истакао да свету прети стагфалциона криза попут оне из 1970. године.
Како је он навео у једном свом чланку, показатељи дуга су много већи него 1970-их, а комбинација лабавих економских политика и негативних шокова у понуди ће пре подстаћи инфлацију, тако стварајући услове за "мајку стагфлационих дужничких криза" у наредних неколико година.
Он је истакао да светска економија кружи ка невиђеном споју економске, финансијске и дужничке кризе, након експлозије дефицита и задуживања последњих деценија.
Објаснио је да дуг може подстаћи економску активност ако дужници инвестирају у нови капитал попут машина, кућа или јавне инфраструктуре, који доноси већи принос од трошкова задуживања, али је указао да много задуживања иде за финансирање потрошње и упозорио да је то рецепт за банкрот.
"Штавише, улагања у 'капитал' такође могу бити ризична, било да је зајмопримац домаћинство које купује кућу по вештачки надуваној цени, корпорација која жели да се прошири пребрзо без обзира на приносе, или влада која троши новац на 'беле слонове', односно екстравагантне, али бескорисне инфраструктурне пројекте", указао је.
Он напомиње да такво прекомерно задуживање траје деценијама, из разних разлога. Демократизација финансија је омогућила домаћинствима са ограниченим приходима да финансирају потрошњу дуговима. Владе десног центра су упорно смањивале порезе без смањења потрошње, док су владе левог центра издашно трошиле на социјалне програме који нису у потпуности финансирани са довољно вишим порезима. А пореске политике које фаворизују дуг у односу на капитал, подстакнуте ултра-лабавом монетарном и кредитном политиком централних банака, подстакле су нагли пораст задуживања и у приватном и у јавном сектору.
Рубини истиче да је најгоре што се ова кретања поклапају са повратком стагфлације, која представља високу инфлацију уз слаб привредни раст.
"Последњи пут када су развијене економије искусиле такве услове било је седамдесетих година прошлог века. Али, тада је однос дуга био веома низак. Данас се суочавамо са најгорим аспектима из седамдесетих година, заједно са најгорим аспектима глобалне финансијске кризе. И овог пута, не можемо једноставно смањити каматне стопе да бисмо стимулисали потражњу", указао је Нуријел Рубини.
Он је истакао да би, за разлику од финансијске кризе из 2008. и првих месеци ковида 19, једноставно спашавање приватних и јавних агената лабавом макро политиком долило још више бензина на инфлаторну ватру.
"То значи да ће доћи до тешког слетања – дубоке, продужене рецесије – поред тешке финансијске кризе. Како мехурићи имовине пуцају, коефицијенти сервисирања дуга расту, а приходи прилагођени инфлацији падају у домаћинствима, корпорацијама и владама, економска криза и финансијски крах ће се хранити једни другима", сматра Рубини.
Он је рекао да, када инфлациони дух једном изађе из боце – што ће се догодити када централне банке одустану од борбе пред надолазећим економским и финансијским крахом – номинални и стварни трошкови задуживања ће порасти. Упозорио је да се мајка свих стагфлаторних дужничких криза може одложити, али не и избећи.
