Економија

РТ Балкан анализа: Килограм крменадле кошта и до 800 динара, зашто је свињетина тако скупа?

Према подацима Министарства за унутрашњу и спољну трговину, пилетина је од почетка године поскупела за око четири динара, јунетина у просеку за девет динара, док за килограм свињетине сада потребно издвојити у просеку око 96 динара више
РТ Балкан анализа: Килограм крменадле кошта и до 800 динара, зашто је свињетина тако скупа?Getty © Sean Gallup

Од свих врста меса свињетина је убедљиво највише поскупела, па килограм крменадли или врата сада кошта и до 800 динара, у зависности од града у којем се купује, али и трговинског ланца или месаре у којима се пазари.

Свињски бут је за многе постао луксуз, а у неким маркетима цена му се са 1.200 динара изједначила са јунетином, која је раније увек била за трећину скупља у односу на свињетину. Свињски филе се продаје и по цени од 1.400 динара.

Свињско месо је, према подацима Републичког завода за статистику, у јулу било скупље за 21 одсто у односу на исти месец прошле године. Према подацима Министарства за унутрашњу и спољну трговину, пилетина је од почетка године поскупела за око четири динара, јунетина у просеку за девет динара, док за килограм свињетине сада потребно издвојити у просеку око 96 динара више.

Стручњаци кажу да су претходне четири године биле тешке за свињарство и да су због све слабије исплативости, многи фармери одлучили да прекину производњу, због чега је и понуда свиња, па и меса сада мања. С друге стране, ни глобалне околности нису ишле на руку домаћим произвођачима, од корона кризе, преко поскупљења енергената, до афричке куге која је допринела да се број свиња додатно смањи - због болести их је уништено око 38.000.

Пре две године се за 1.500 динара могло купити три килограма свињетине, а овог лета једва два килограма.

"У неким продавницама је свињски бут и више од 1.200 динара, али питање је ко ће имати новца да издвоји за то - колико онда треба да кошта јунећи? Свако гледа из свог угла и пита се зашто не би покушао да заради више, али зато треба да схватимо да смо у специфичној ситуацији и ово је четврта година где се пословање одвија под специфичним условима - корона, украјинска криза, афричка куга и питање је ко то све може да издржи. И Европа је под утицајем афричке куге и цене су порасле за око 40 одсто од почетка године. Међутим, то не може да иде у недоглед с обзиром да се куповна моћ потрошача смањује и да је све мање оних који то могу да приуште", каже Ненад Будимовић, Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије.

Према последњим подацима Републичког завода за статистику о ценама пољопривредних производа на пијацама у трећој недељи августа, цена килограма свињског меса са костима најмање је коштала у Панчеву - 640 динара, потрошачи у Нишу су плаћали 650 динара, у Врању и Смедереву 660, док су потрошачи у осталим градовима за крменадле и свињски врат морали да издвоје од 660 до 800 динара, у Крагујевцу и Сремској Митровици.

Ненад Будимовић сматра да би сви у ланцу и фармери и кланичари и трговци требало да буду разумни, како бисмо имали редовну снабдевеност и нормалне цене.

"Тешко је рећи колико ће још цене да расту, не могу да се дају прецизније прогнозе, поготово што не знамо како ће се одвијати ситуација са афричком кугом и да ли ће фармери и даље да одустају да крећу у нови циклус това свиња, јер нико неће да ризикује да ставља прасад у тов, а да не зна шта га чека", рекао је Будимовић

Он је објаснио да је понуда мања, да има мањи број свиња, односно товљеника, месо поскупљује за увоз, за прераду, али да је питање докле ће то трајати.

"Сви озбиљни произвођачи Шпанија, Белгија, Холандија прате шта се дешава. Важно је да се изборимо са кугом и да сачувамо домаћи потенцијал и да не зависимо од других параметара и утицаја. То можемо само спровођењем добрих биосигурносних мера у примарној производњи и добрим разумевањем и кланичара и трговаца", додао је Будимовић.

Он истиче да је афричка куга је кап у пуној чаши на све што нам се дешава последњих деценија - од пада броја грла, короне и поскупљења енергената.

"Дугогодишња је криза и губици и људи који се баве сточарством сада гледају да надокнаде за кратко време све што су изгубили. То ће бити кратког даха, ако се тако ради. Раније је килограм јунетине био као један и по килограм свињетине, али има примера да се цена сада готово изједначила, што није нормално. Ако је цена товљеника 230 до 250 динара, онда цена меса од 700 динара није висока, јер је сировина толико. Ту се баца крв, утроба, кожа, нејестиви делови и то је практично 60 до 70 одсто се искористи од једне свиње", каже Ненад Будимовић.

Одговорност за високе цене у продавницама фармери, кланичари и трговци пребацују једни на друге. Из индустрије меса тврде да је разлог за скок цена то што фармери који још нису имали проблема са афричком кугом свиња користе прилику да повећају цене живе ваге која је тренутно у Мачви и до 310 динара. 

Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Витомир Видовић, који се бави узгојем свиња, међутим, каже да произвођачи немају готово никакву корист од раста цена меса и да сви други у ланцу зараде више, док фармери једва одржавају производњу.

"Највише покупе месари, па трговци, произвођачи сточне хране, држава кроз ПДВ, а онда на крају фармерима шта остане. Нема оправдања да свињетина у месарама кошта 1.200 динара, али трговци увек нађу разлог да поскупе. Они никад спуштају своју маржу, шта год да се дешава. Откупна цена свиња је око 280 динара за килограм живе ваге. Држава би могла да ограничи цене, али то би опет додатно погодило произвођаче. Они могу да ограниче маржу прерађивачима меса и продавцима. Када је била замрзнута цена, пала је цена живе стоке. У тој ситуацији не губе трговци, већ опет произвођачи", објашњава професор Видовић.

Он сматра да би, када би мали фармери имали своју кланицу, цене меса у радњама биле бар 30 одсто ниже. 

"Фармеру од свиње остане отприлике 30 до 40 евра, а сву зараду узму остали у ланцу, а с друге стране сав ризик, па и болест животиња, је на произвођачу. Он месецима гаји свињу, а кланичар је купи и за шест дана направи кобасице, паризер, мортаделу, чварке, сланину и све прода и заради много више. Они израбљују мале фармере. На малим фармама са до 50 свиња има три пута више крмача и десет пута више радних места него на великим", каже Витомир Видовић.

image