Русија и Кина постигле трговински рекорд: Размена између две земље 154 милијарде долара

Током првих десет месеци 2022. године руско-кинеска трговининска размена порасла је за трећину и први пут у историји приближила се цифри од 154 милијарде долара. Како објашњавају стручњаци, Москва је значајно повећала снабдевање Пекинга енергентима, као и другим добрима, што је део окретања Русије ка Истоку пре свега када је реч о извозу.

"Од јануара до октобра 2022. године трговински промет између Русије и Кине повећан је за 33 одсто у односу на исти период 2021. године и износи скоро 153,94 милијарде долара. Остварена вредност је највећа у историји трговинских односа две земље", наводи се у саопштењу Генералне управе царина Народне Републике Кине.

У међувремену, компаније из Кине почеле су да се прикључују програму паралелног увоза и заузимају слободне позиције на руском тржишту након одласка западних конкурената. Под овим условима, стручњаци не искључују да ће до краја године обим међусобне трговине између две земље достићи 170-180 милијарди долара, а 2023. године порасти на 200 милијарди долара.

Према подацима Генералне управе царина Народне Републике Кине, у првих десет месеци ове године извоз кинеских производа у Русију порастао је за 12,8 одсто, на 59,6 милијарди долара, док је Москва повећала испоруку робе Пекингу за 49,9 одсто, на 94,34 милијарде долара.

"Кина је почела активно да купује енергенте из Русије, а такође је значајно повећала увоз наших пољопривредних производа. Важно је напоменути да је Русија данас један од ретких партнера Кине који има суфицит у трговини са Кином. Односно, већина других земаља купује више од Пекинга него што му продаје", рекао је за РТ Алексеј Маслов, директор Института за азијске и афричке земље Московског државног универзитета.

Специјалиста за међународна финансијска тржишта "Финмир" Роман Еткинд рекао је да "стални раст извоза у Кину делом последица великих санкција Запада Москви и да су у условима ограничења САД и ЕУ у области трговине и енергетике, руске компаније почеле масовно да преоријентишу извоз производа на исток".

Треба напоменути да је Русија у октобру 2022. продавала своју нафту у иностранству у просеку по 70,62 долара по барелу, док је цена сировина на светском тржишту износила 90,33 долара по барелу. Такви подаци се наводе у материјалима Светске банке и Министарства финансија Руске Федерације. Ипак, чак и узимајући обзир попусте које даје Москва, обим руских прихода од нафте и гаса за други месец јесени порастао је за скоро 16 одсто на годишњем нивоу.

"Статистика се огледала и у чињеници да је цена енергената на светском тржишту у целини приметно порасла у односу на прошлу годину. Отуда тако велики обим трговања у монетарном смислу ", објаснио је у разговору за РТ Артјом Деев, шеф аналитичког одељења "Амаркетс".

Према речима Алексеја Маслова, "Русија у великим количинама купује од Кине високотехнолошке производе, микропроцесоре, алатне машине, опрему и део грађевинског материјала и да списак главних увозних артикала укључује робу широке потрошње, одећу и обућу".

Он је додао да се део кинеске робе испоручује у Русију по програму паралелног увоза и да су то, пре свега, опрема за ИТ сектор, мобилни уређаји, таблети, лаптопови и паметни телефони.

Подсећамо, паралелни увоз подразумева увоз оригиналних страних производа у Русију без сагласности носилаца ауторских права. Влада је још у марту одобрила одговарајућу иницијативу да се домаће тржиште обезбеди траженом робом у условима повлачења многих страних брендова и западних трговинских санкција Москви.

"Према процени Федералне царинске службе Руске Федерације, од легализације паралелног увоза у Русију је на овај начин већ увезено 1,6 милиона тона робе у вредности од 12,6 милијарди долара", изјавио је први заменик шефа Федералне царинске службе Руслан Давидов крајем октобра.

Слободне позиције

Према речима Артјома Дева, једнако са успостављањем снабдевања робом кроз паралелни увоз, кинески бизнис је почео да заузима слободне позиције на руском тржишту након одласка западних конкурената. У исто време, предузећа из азијске републике покушавају да поступају пажљиво по овом питању, нагласио је Алексеј Маслов.

"Неке велике компаније, попут Хуавеја, напуштају Русију, плашећи се секундарних санкција. У исто време, код нас активно долазе фирме другог реда, јер у другим условима, уз високу конкуренцију, не би могле да се пробију на наше тржиште, а нису ни планирале да иду у Европу и САД. То, наравно, не значи да имају лоше производе. Постоји, на пример, искорак на нашем аутомобилском тржишту, где Кинези активно замењују Европљане и Јапанце, а ниво њихових производа је прилично висок", додао је Маслов.

Треба напоменути да је у 2021. руско-кинеска трговина порасла за 36 одсто и први пут достигла 147,16 милијарди долара. Раније су се власти обе државе договориле да повећају вредност на 200 милијарди долара до 2024. године. Према Министарству за економски развој Руске Федерације, узимајући у обзир тренутне трендове, задатак се може завршити.

"Планирано је да вредносни показатељи међусобне трговине на крају 2022. године пређу границу од 170 милијарди долара, а ако се задржи садашња стопа раста, циљ од 200 милијарди долара биће достигнут следеће године", изјавио је недавно директор Одељења за развој билатералне сарадње Павел Калмичек.

Према речима Алексеја Маслова, очекивани пораст руско-кинеске трговине на ниво од 170-180 милијарди долара до краја 2022. године може се назвати озбиљним напретком. Истовремено, како је нагласио специјалиста, раст индикатора додатно доприноси јачању позиције јуана у свету.

"Сада се активно везујемо за новац у јуанима. Овим новцем можете купити више робе или у Кини или у Бразилу и неким афричким земљама, где је прихваћена и валута Кине. Раније се јуан лако могао претворити у доларе и евре, али сада је то теже учинити због санкција. Као резултат тога, западне земље су заправо аутоматски ојачале позицију јуана на глобалном финансијском тржишту, иако то нису хтеле. Сада је очигледно да су антируске санкције утицале на цело светско тржиште", закључио је Маслов.