Економија
РТ Балкан анализа: Да ли деиндустријализација Немачке може бити шанса за српску привреду
Немачка влада одбацила је крајем августа предлог за субвенционисање цена електричне енергије за енергетски интензивне индустрије, а пословна удружења су упозорила да би то могло изазвати егзодус производње у земље са нижим трошковима енергије
Перспектива немачке привреде све је мрачнија. Док економисти упозоравају да ће рецесија бити оштрија него што се очекивало, сада је видљиво да стари индустријски пословни модел Немачке, који се базирао на јефтиним руским енергентима, више не функционише.
Немачка влада одбацила је крајем августа предлог за субвенционисање цена електричне енергије за енергетски интензивне индустрије, а пословна удружења су упозорила да би то могло да изазове егзодус производње у земље са нижим трошковима енергије. Међу овим државама је и Србија, која би, по мишљењу домаћих стручњака, због близине европског тржишта, повољнијих цена гаса и струје, као и јефтиније радне снаге могла бити пожељна дестинација на коју би се могли преусмерити немачки улагачи.
Овај оптимизам је, међутим, ограничен чињеницом да немачки инвеститори углавном разматрају дугорочне и стабилне услове пословања, што нашој земљи смањује шансе за неки већи прилив инвестиција, јер у великој мери зависи од геополитичке ситуације с обзиром да није енергетски независна.
Немачке фабричке поруџбине су пале за 11,7 одсто на почетку трећег квартала, па су неки оживели стару "дијагнозу" кроз термин "болесник Европе", који је Немачкој додељен након њеног поновног уједињења 1990. године. Институт за светску привреду је у јесењем извештају прогнозирао пад немачког БДП од пола процента, уместо 0,3 одсто, колико су била предвиђања у прогнозама од летос.
Питање које се намеће је да ли би деиндустријализација немачке привреде о којој се све гласније прича у Европи, сада могла да допринесе развоју српске економије и већем приливу инвестиција из ове земље? Стручњаци сматрају да Србија има потенцијал да их привуче, али да то неће бити лако.
Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије Бојан Станић указује да су инвестиције више додатне вредности дугог трајања и да они који се одлучују за таква улагања гледају каква је перспектива пословања на том одређеном тржишту у дугом року.
"Да смо ми енергетски стабилни, да је сигурно да ћемо ми имати релативно повољније цене енергената него што су сада у Немачкој у дужем року, били бисмо им значајно привлачнији. И ми смо, међутим, под великим притиском геополитичких ризика, јер смо окружени чланицама Европске уније. Видели смо како смо морали да се диверсификујемо и да данас плаћамо скупље гориво, јер немамо могућност да узимамо руску нафту, у истом капацитету као раније. Пре или касније ситуација се може закомпликовати и зато ми нисмо довољно стабилна дестинација за дугорочна улагања", каже Бојан Станић за РТ Балкан.
Он сматра да ниједна немачка компанија не може у овом тренутку да каже да ће у нашу земљу доћи "на зелену грану" и да ће тако бити наредних 10 или 20 година.
"Из тог разлога многе компаније, посебно оне високе додатне вредности планирају пресељење на запад, а оне из хај-тек технологија одлазе у Америку. Многи размишљају о Швајцарској или Норвешкој, али те европске земље су релативно мало тржиште да би се обезбедила радна снага", објашњава Станић.
Додаје и да се о ниршорингу, који подразумева пресељење производње европских компанија из Азије у Европу, много говори, али да ту заправо има мало дела.
"Европске компаније губе конкуренцију због високих трошкова производње, због цене енергената и недостатка радне снаге. Немачка је посебно изложена, јер мора да смањује зависност од Кине, а привреда је већ оптерећена високим ценама енергената на које нису навикли", каже саговорник РТ Балкан.
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић каже да је чињеница да су Немци развој домаће економије базирали на јефтиним руским енергентима, али указује да се сада прилично суморан сценарио који најављују поједини аналитичари не односи само на гас и сировине, јер то могу да набаве и на светском тржишту, већ да Немачка има и дугорочније проблеме, који су сада испливали на видело и вуку је у дубљу рецесију.
"Бројне анализе показују да су мале шансе да ће Немачка успети да избегне озбиљну рецесију. Што се тиче српске привреде, чињеница је да ми имамо не само јефтинији гас, него и многе друге погодности за стране компаније. Проблем тих фирми, посебно немачких, је што оне овде имају мало финалних производа, већ углавном овде праве делове за потребе немачких компанија и тако функционишу. Ако не раде немачке компаније, онда то може бити велики проблем и за српске фирме", каже професор за РТ Балкан.
Он указује да је Немачка наш највећи спољнотрговински партнер и да нама никако не одговара да буде у рецесији и да нам остаје да се надамо да се прогнозе неће остварити, јер би штета која се може десити по српску привреду био пад извоза.
"Компаније које овде послују годинама су и дошле у Србију због енергената, чак и пре енергетске кризе и рецесије. Ништа, међутим, не вреди што је овде све јефтиније, не само енергија, већ су ту и субвенције, ниске плате, добра инфраструктура. Има много погодности, али основни проблем је да, ако немачка привреда западне у рецесију, да ће и делови њихових компанија овде смањити ниво производње. Не очекујем да ће престати да производе, али у мери у којој смањује њихова фабрика матица у Немачкој, свакако ће бити смањена тражња и за полупроизводима из Србије. То је систем спојених судова", каже Љубодраг Савић.
Већи профит је увек привлачан
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић сматра да наша земља има сасвим солидних могућности када је у питању селидба инвестиција и капитала из Немачке у Србију.
"Фирме су и до сада долазиле због тога што су сматрале да могу овде да остваре бољи профит, јер им се производња овде више исплати. То остаје као чињеница, потенцијално може бити добро за Србију због нових инвестиција, али с друге стране постоји опасност да ће рецесија у самој Немачкој да се одрази и на смањивање потенцијала у Србији", каже Атанацковић за РТ Балкан.
Он каже да то да ли имамо капацитет да испунимо очекивања потенцијалних улагача када је у питању радна снага, у великој мери зависи од врсте инвестиција и од тога у коју грану ће се улагати страни капитал.
"Све више постајемо део глобалног тржишта радне снаге и већ сада имамо значајан број увезених радника у разним гранама. Цена радне снаге и енергената нам иде у прилог, а извршиоци се нађу", каже Небојша Атанацковић.
Иначе, у Србији послује око 900 немачких компанија и оне запошљавају око 78.000 радника. Трговинска размена Србије и Немачке је у 2022. години износила око 8,3 милијарди евра, при чему су увоз и извоз готово изједначени, а у последње две године је трговинска размена између две земље порасла за 35 одсто.
У закључку најновије анализе Института за политику и економију југоисточне Европе (ИПЕСЕ) недавно је објављено да рецесија у Немачкој краткорочно не представља ризик за Србију, али да Београд мора пажљиво да прати план транзиције немачке привреде који ће представити влада у Берлину, јер од свих држава Западног Балкана, Србија има најзначајније односе са Немачком.
