Украјинска борба за жито посвађала чланице Европске уније: Да ли је тај човек био пијан?
Када је украјински трговински представник Тарас Качка открио за "Политико" да ће Кијев тужити владе Европске уније у спору око жита, бурно је реаговао један дипломата из ЕУ.О је запитао "Да ли је тај човек био пијан?". Све мисли о дипломатији испариле су у жару фрустрације огорченог европског изасланика.
Украјина је испунила Качкино обећање у понедељак, формално подневши тужбу против Пољске, Мађарске и Словачке Светској трговинској организацији након што је тројац одлучио да пркоси Бриселу и забрани увоз украјинског жита. Спор је нарушио европско јединство, а сукоб је озбиљно тестирао односе између Кијева и Брисела у осетљивом тренутку.
"Политико", међутим, пише да то није оно што је најгоре и да је све што се тренутно дешава само наговештај борби које долазе.
Качка се није обазирао на "пијану" шалу, али је рекао да дипломате ЕУ очигледно "нису спремне за овакве директне поруке" из Кијева.
Тензије су достигле врхунац у петак увече, након што је Европска комисија одлучила да дозволи продају украјинских житарица широм ЕУ. Тиме су окончана ограничења на увоз житарица које је овог пролећа пет источних земаља чланица ЕУ првобитно тражило и успело да добије, како би заштитиле своје домаће пољопривреднике од конкуренције.
У року од неколико сати, Пољска, Мађарска и Словачка објавиле су сопствене једностране забране украјинског жита — одбацивши одлуку Европске комисије, кршећи правила јединственог тржишта ЕУ и разбесневши друге владе ЕУ.
Савезници са пола радног времена
Те три земље су криве за "солидарност са пола радног времена" са Украјином, пожалио се немачки министар пољопривреде Џем Оздемир.
"Када вам одговара, ви сте солидарни, а када вам не одговара, нисте", рекао је Оздемир у понедељак када је стигао на састанак министара пољопривреде ЕУ.
Један дипломата ЕУ рекао је да унилатерални потез доказује да је освајање гласова у Пољској већа брига од економске, која је усред кампање са високим улозима уочи избора у октобру.
"Не ради се више о економским бригама, већ о националним политичким циљевима. То смо већ знали, али сада је то отворено и јасно свима", рекао је дипломата.
Тај спор представља један од сукоба у срцу западне алијансе која подржава Украјину. "Политико" истиче да је сада актуелно питање, колико још ЕУ (и други савезници Украјине) могу да одрже подршку Кијеву, суочени са политичким притиском да подстакну своје домаће економије и - као у Пољској - добију гласове?
Питање ће постати само сложеније како Украјина, која је пољопривредна сила, буде настојала да постане пуноправна чланица ЕУ.
Министри за европска питања из 27 престоница блока ће данас током ручка разговарати о потенцијалном будућем проширењу блока како би се примиле Украјина и нације на Западном Балкану. Лидери ЕУ су гласно говорили о потреби да се отворе врата ЕУ Украјини након што је почела руска специјална војна операција.
Али, све више, блок почиње да схвата да прихватање ратом разорене земље са више од 40 милиона људи значи да ће и сама ЕУ морати да се промени. Прихватање житнице Совјетског Савеза на јединствено тржиште ЕУ учинило би Украјину највећим корисником пољопривредних субвенција ЕУ, што би наметнуло ревизију Заједничке пољопривредне политике. Затим постоје већа питања, укључујући трошкове реконструкције, регионалну помоћ и потребу за реформом унутрашњих процеса ЕУ.
У свим овим дебатама, постојеће земље чланице ЕУ ће изгубити моћ и новац у корист Украјине.
"Жито је наш први тест", рекао је један званичник ЕУ за "Политико".
Маневрисање пољске десничарске владе, која се бори за поновни избор следећег месеца, већ недељама забрињава друге земље чланице ЕУ.
Заједно са балтичким земљама, Варшава је заговарала пооштравање европских економских санкција Русији и залагала се за више оружја и новца за Украјину. Али када се суочи са последицама подршке Украјини за њене фармере, невероватно је колико брзо Пољска 'баци Украјинце под воз', рекао је званичник ЕУ.
Други дипломата је указао да овај потез Пољске, Мађарске и Словачке подрива читаво јединство ЕУ у односу на Украјину, додајући да би "Комисија вероватно требало да тужи те земље чланице, због кршења правила унутрашњег тржишта.
Европска комисија је, међутим, у деликатној позицији. У оквиру свог мандата да одржава јединствено тржиште ЕУ, извршна власт може да покрене поступак за кршење права - што би такође послало сигнал подршке Кијеву.
Портпарол Европске комисије рекао је јуче да извршна власт још анализира забране из три земље.
Али, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен такође треба да одмери утицај таквог потеза на опште изборе у Пољској 15. октобра, на којима владајућа партија Право и правда треба да се одржи на локалним изборима да би освојила трећи мандат без преседана.
Проглашавајући забрану увоза током викенда, премијер Матеуш Моравјецки је рекао: "Остали смо на својим позицијама. Бранимо пољског фармера. Ми бранимо пољско село".
Фон дер Лајен је такође била под притиском чланова своје политичке породице - Европске народне партије десног центра (ЕПП) - да продужи ограничења увоза житарица.
ЕПП чини језгро главне пољске опозиционе групе, Грађанске коалиције, коју предводи бивши Европски савет и председник ЕПП Доналд Туск, која се такође "удварала" пољопривредницима уочи избора.
Одлука Кијева да покрене судски поступак у СТО је сада проблем за Брисел. Уобичајено, ЕУ представља своје земље чланице у СТО, пошто је трговина искључива политичка надлежност Комисије. Али, да ли би Брисел бранио трговинске мере својих земаља чланица којима се извршна власт заправо противи?
Холгер Хестермајер, професор права на Бечкој школи за међународне студије, рекао је да ће ЕУ вероватно настојати да заштити сопствену надлежност, рекавши да "не желимо да направимо преседан у којем у неким случајевима државе чланице то раде саме, а затим брани своје мере".