РТ Балкан истражује: Српска пшеница између "европске солидарности" и фармерске муке

Услед тектонског поремећаја на европском тржишту житарица, преоптерећеног украјинским житом, државе источне Европе увеле су забрану увоза пшенице, затражиле враћање царине и веће контроле због присуства токсина у неким од испорука. На крају су извеле и незадовољне ратаре на улице.

Док се у току дана чека на нове "превентивне мере" Брисела, који је за сада неумољив када су захтеви европских фармера и произвођача жита о забрани увоза из Украјине у питању, стављајући у први план солидарност са том земљом и заједничка трговинска правила унутар блока, РТ Балкан истражује каква је ситуација са српском пшеницом, њеним складиштењем, квалитетом и ценом.

Растргнута између става о солидарности са Украјином и принципа слободне трговине унутар блока, с једне стране, и проблема са којима се суочавају њени пољопривредници, Европска унија је припремила 100 милиона евра накнаде за фармере у земљама које се граниче са Украјином и разматра ограничења на увоз украјинских житарица, саопштено је данас из Европске комисије.

Србија не увози жито из Украјине

Агроекономиста Милан Простран каже да ми никада нисмо имали потребу нити смо увозили жито из Украјине.

"Боримо се и са својим залихама које износе између 800.000 и милион тона. Видећемо шта ће бити са летњом жетвом која нам следи за два месеца, јер смо посејали 720.000 хектара пшенице, што значи да се очекује принос око 3,5 милиона тона", наводи стручњак и додаје да је наш проблем што, за разлику од Руса који сеју 25 одсто у пролеће, а 75 одсто у јесен, ми сејемо 100 одсто културе на јесен, када су инпути попут ђубрива, семена, горива већи.

Пољопривредни произвођачи свакако ће очекивати јаче цене пшенице од ових актуелних од 24 - 26 динара са ПДВ по килограму, наглашава саговорник РТ Балкан.

Из Удружења произвођача млека Баната, које се бави и питањима производње пшенице, поручују да би на време требало кренути у тражење решења за откупну цену овогодишњег рода пшенице 2023. године, пошто су поједини откупљивачи изашли са "безобразно" ниским терминским откупним ценама, и траже састанак са министарком пољопривреде.

"Надамо се да ћемо уз помоћ министарке успети да формирамо коректну откупну цену пшенице од 42 динара по килограму", наведено је у саопштењу које је потписао Вукашин Баћина, сточар из села Јаша Томић крај Сечња и представник Удружења произвођача млека Баната.

Простран додаје да остаје питање где сместити пшеницу, сачувати род и дати наду произвођачима да ће моћи да врате уложено и да зараде.

"Добра вест је да пшеница може да се чува и до две године тако да нема негативних последица по квалитет. Држава може да види да ли ће компензацијом из буџета моћи да надокнади цену", каже је  Простран.

Он подсећа да је цена пшенице на берзи у марту прошле године износила 400 долара за тону, а да је тренутна од око 220, 210 долара за тону.

"Ми имамо квалитетнију пшеницу од Украјине и Русије, али су они значајни произвођачи, озбиљни играчи. Очекује се да ове године Русија произведе 110 милиона тона, а Украјина 20 милиона тона, а то је 36 одсто мање него у претходној години. То ће довести до додатних проблема, поготово када се зна да су луке пуне, као и складишта широм ЕУ", објашњава Простран.

Каже да су поред Румуније, Бугарске, Пољске, Мађарске и Словачке, јуче и Молдавија и Чешка тражиле забрану увоза украјинског жита.

"Не може да се предвиди шта ће бити. Са једне стране имате фармере који ће банкротирати или довести протесте у Брисел, а са друге имате ЕУ која их је опоменула на незаконита и контрапродуктивна ограничења. Овај сигнал у источној Европи показује да су најважнији произвођач, капитал и профит и да солидарну еуфорију треба вратити у редовне токове", подвлачи агроекономиста.

Он подсећа да је Влада Србије последњи пут уводила забрану извоза када је почела Специјална војна операција у Украјини и када се није знало прети ли нам опасност.

"Почетком 2020. године увозили смо пшеницу из Мађарске, јер је наш принос био лошег квалитета, а спорадично увозимо дурум, тврду пшеницу намењену специјалним врстама хлеба и пецива. Углавном извозимо, пре свега на основу Споразума о ЦЕФТА у Црну Гору, Албанију, БиХ, а помињу се и Кина, далекоисточне и блискоисточне земље, афричке земље", наводи Милан Простран уз поруку да је пшеница једнака животу, да је користе све конфесије и да се њоме тргује већ 6.000 година.

Умало рекордни извоз пшенице

Србија је, према оцени стручњака, ове године имала историјску шансу са извозом на бази својих вишкова који су могли да буду и 1,5 милијарди тона, што би био рекорд.

Влада Србије усвојила је закључак којим је дата сагласност да Републичка дирекција за робне резерве откупи до 50.000 тона меркантилне пшенице, прошлогодишњег рода, речено је из Министарства пољопрвиреде. Таква мера је донета у циљу помоћи ратарима и решавања питања повећаних залиха пшенице.

"Откуп меркантилне пшенице вршиће се од физичких лица, то јест носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава, у количини до 100 тона по газдинству. Куповина меркантилне пшенице ће се вршити посредовањем Продуктне берзе у Новом Саду, а пшеница треба да буде домаћег порекла, зрела, здрава, без било каквих назнака плесни, страних мириса и укуса и погодна за људску исхрану. Такође, неопходно је да буде незаражена пшеничним болестима и штеточинама.

Подсећамо да је до средине маја на снази Споразум о транспорту житарица црноморским коридором, којим се обезбеђује извоз украјинске пшенице из свих украјинских лука на Црном мору. Русија до нове жетве има у плану да извезе још 10 до 12 милиона тона пшенице. Дирекције за робне резерве Русије у понедељак је најавила да ће вероватно интервенисати куповином неких већих количина на домаћем тржишту како би помогла произвођачима и утицала на раст цена на домаћем и светском тржишту.

Европски комесар за трговину Валдис Домбровскис ће касније данас разговарати о ограничењима увоза са министрима земаља чија су тржишта погођена, укључујући Бугарску, Мађарску, Пољску, Румунију и Словачку, као и са украјинским колегама.