Економија
Зелено светло за брокере и српске фирме у Русији: Шта повлашћен положај значи за Србију?
Србија би могла да привуче страни капитал, који би потом био пласиран у Русији
Москва је недавно донела нове мере, према којим ће само брокерима и страним кредитним организацијама из пријатељских и неутралних држава бити дозвољена трговина на тржишту девиза и финансијских деривата. На листи се налази 31 земља, а међу њима је и Србија као једина држава из региона.
То значи да ће страним кредитним организацијама и брокерима из пријатељских и неутралних земаља бити дозвољено учешће у трговини акцијама, али и да ће земље имати повлашћени положај за плаћање у националним валутама.
Економиста Бранко Павловић сматра да ова одлука може да има одређеног позитивног утицаја и на Србију и указује да ће то зависити од агилности наших компанија да ли ће имати снаге да привуку капитал ка себи и да онда наступе на руском тржишту као купци њихових хартија од вредности. Он напомиње да би најновија одлука Москве могла да допринесе привлачењу страног капитала у Србију, који би наше фирме у том случају могле да пласирају на руском тржишту.
"У тим пословањима, када се каже да је отворено тржиште за капитал, мисли се на куповину акција и других хартија од вредности. Можете да наступате самостално, као појединац, а можете да ангажујете неку банку или неког брокера да ради такозване кастоди послове. Другим речима, појављује се директно банка као купац, али је у позадини заправо нека компанија која инвестира. Нова одлука отвара могућност да наше компаније привлаче инвестициони капитал ка себи, а да се онда оне, као српске фирме, појављују на тржишту капитала у Русији и да тамо купују", каже Бранко Павловић.
Он сматра да би то могло да значи отварање једног посредног тржишта ка нама и да буде инјекција привлачења капитала ка нашим компанијама, које онда имају право да наступе на руском тржишту, али напомиње да то у тренутној геополитичкој ситуацији није једноставно.
"Ви приходујете, јер део капитала који не може директно да се пласира на то тржиште, мора да се пласира прво на ваше тржиште. Ја сам преузеће у Србији, немам довољан капитал да наступим на руском тржишту, а аустријска фирма којој није дозвољено да наступи, а има капитал, мора са мном да направи одређени аранжман, и да прво део капитала пласира код мене и ту имате брокерске провизије и остало, а после се српско предузеће појављује на руском тржишту", објашњава Бранко Павловић.
Када имате повластицу за тржиште као што је руско, коме се предвиђа само раст, и то самих руских компанија, онда имамо шансу да прикупљамо капитал са разних страна и да га пласирамо кроз наше фирме", додаје он.
Брокер куће "Моментум секјуритис" Ненад Гујаничић каже за РТ Балкан да, посматрано у контексту актуелних геополитичких прилика тешко да ћемо имати превише користи од ове одлуке. Он сматра да чак можемо имати индиректне штете с обзиром да су нам главни трговински партнери из Европске уније (ЕУ), а ми смо на списку етаблирани као једина европска земља.
"Отварање руског финансијског тржишта за наше финансијске институције није превише значајно с обзиром да немамо велике трговинске односе са овом земљом мимо снабдевања гасом", каже он.
"С друге стране, тешко је поверовати да би нам партнери из ЕУ дозволили да вршимо некакву посредничку улогу у тим пословима за друге европске актере с обзиром на санкције које су на снази", додаје Гујаничић.
Он сматра да се ова одлука пре свега може сагледати као номинално признање за нашу земљу која није увела санкције Русији, али напомиње да је тешко имати превелике користи од тога.
Станић: За наше извознике добро што смо на листи
Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије Бојан Станић каже за РТ Балкан да би ова одлука могла бити прилика за наше финансијске институције да узму више посла у сарадњи са финансијским тржиштем Русије, али указује да су све веће финансијске институције у власништву западног капитала, тако да оне морају да ускладе пословну политику са одлукама централа, које су у "непријатељским земљама".
"Један од примера је 'Ер Србија', која је већински у нашем власништву, имала је прилику да повећа број летова за Русију, али није могла због притиска споља. Свакако је добро што Србија остаје на листи пријатељских земаља, чиме остаје могућност за нормалан даљи развој економских односа са Русијом, посебно за наше извознике на руско тржиште", каже Бојан Станић.
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је пре неколико дана саопштила да ће економије централне Азије од Монголије до Казахстана и Узбекистана ове и следеће године имати снажан раст захваљујући растућој трговини и токовима дознака из Русије.
Централна Азија је забележила највећи раст од свих региона ЕБРД-а у најновијој двогодишњој прогнози, која сада предвиђа да ће регион расти 5,7 одсто у 2023. и 5,9 одсто у 2024.
Из ЕБРД-а су навели да ове земље "служе као посредници у трговини између Западне Европе и Русије, због западних санкција које су ограничиле трговину са Русијом од почетка сукоба у Украјини". Наводе да је Русија прошле године имала 3,5 милиона нових радника миграната, а да је 90 одсто њих из централне Азије. А пошто је руска рубља била јака током прве половине године, то је повећало дознаке у те земље. Пресељење руских компанија у земље централне Азије и кинеска потражња за робом су дали додатни замах.
Бојан Станић напомиње да је и Србија до сада свакако имала корист од руских имиграната, који су утицали на потрошњу и на раст дознака.
"Једном речју, зарадили смо, али не можемо толико, као Грузија и друге земље, јер се не наслањамо географски на Русију, али и због политике ЕУ интеграција", наводи Бојан Станић.
Стакић: Највећи значај за земље Брикса
Професор на Универзитету Сингидунум Никола Стакић каже за РТ Балкан да ће ова одлука највише користити земљама које имају изразито значајну трговинску размену са Русијом. То су велике земље из БРИКС-а и за њих је значајан овај део одлуке који се односи на девизна тржишта и на директно конвертовање из једне у другу валуту.
"Дакле, не иде се у у такозвану унакрсну валуту, која је до сада обично била амерички долар, него се иде на директно поравнање и обрачун из једне у другу валуту. Што се тиче тржишта финансијских деривата не верујем да је тај утицај значајан, на глобалном нивоу, зато што тржиште финансијских деривата у тим земаља није доминантно, као у Америци, Канади или Великој Британији", каже професор.
Он истиче да су све ове државе, без обзира да ли их зову пријатељским или неутралним, заправо ресурсне земље, које обилују енергетским и пољопривредним ресурсима.
"Земље које блиско сарађују и имају велики обим размене са Русијом, могу да на неки начин профитирају или да умање свој девизни ризик, јер неће морати да мењају своје валуте у долар. То нарочито важи за државе које су превише зависне од америчког долара и које имају велики део дуга у америчкој валути и чије националне економије зависе од вредности долара, као што су Бангладеш или Индија", наводи професор Никола Стакић.
На листи пријатељских и неутралних земаља су иначе и Азербејџан, Јерменија, Белорусија, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан, Узбекистан, Алжир, Бахреин, Бразил, Венецуела, Вијетнам, Египат, Индонезија, Иран, Казахстан, Катар, Кина, Куба, Малезија, Мароко, Монголија, Уједињени Арапски Емирати, Оман, Пакистан, Саудијска Арабија, Тајланд, Турска и Јужна Африка.
"Када је у питању Србија, не видим неки велики значај, јер је наша размена са Русијом скромна и није симетрична. Ми имамо трговински дефицит, јер нам је много већи увоз енергената, него што је извоз наше робе и услуга у Русију. С обзиром да у нашем односу са Русијом преовлађују енергенти, а они се котирају као берзанска роба, они су и даље на неки начин изражени у америчким доларима, а како ћемо ми то конвертовати са Русијом то је друга ствар. За неке друге земље које су на листи та одлука ће много више значити, а то је у корелацији са нивоом трговинске размене", објашњава професор Стакић.
Он напомиње да, што је већи ниво трговинске размене између Русије и неке друге земље, ова компонента која се односи на девизно тржиште може да има и све већи ефекат.
"Уколико би се направио директан систем обрачуна и поравнања, ми бисмо могли можда да плаћамо Русији у рубљама, као извознику, али ћемо видети како ће се то примењивати. С обзиром да се енергентима на међународном тржишту регулише цена, то је само питање из нашег угла да ли то нама одговара и да ли Народна банка Србије има одређену количину рубаља, што мислим да нема, да би плаћала у тој валути или мора да прибавља рубљу негде на девизном тржишту. У овим околностима тешко да би се НБС исплатило да улази у неке трансакционе аранжмане, где има и провизије", сматра Никола Стакић.
