Економија
Силоси крцати, али купаца за пшеницу нема - ратари се жале да цена не покрива трошкове производње
Са готово 700.000 хектара ове године пожњевено је 3,43 милиона тона пшенице, што је био рекордан род, остало је у сенци приче о цени, којом произвођачи нису били задовољни ни у жетви, а ни данас
У домаћим складиштима смештено је око 4,5 милиона тона пшенице, што овогодишњег рода, што изузетно великих пренетих залиха из 2022. Како Србија годишње троши око 1,7 милиона тона хлебног зрна јасно је да жита и те како имамо за извоз. У односу на прошлу годину цена ове житарице је двоструко нижа и креће се око двадесетак динара по килограму, а то према речима пољопривредника не покрива ни трошкове производње. Уз то, Србија се суочава и са озбиљним логистичким проблемима када је реч о извозу житарица.
Са готово 700.000 хектара ове године пожњевено је 3,43 милиона тона пшенице. То што је род био рекордан, остало је у сенци приче о цени, којом произвођачи нису били задовољни ни у жетви, а ни данас.
"Поред 700.000 тона рода из 2021. које смо пренели у 2022/2023. и немогућности извоза због забране и извоза у режиму квота који је тешко био примењив, имали смо тенденцију очекивања произвођача и власника робе да ће цена пшенице током претходне године рапидно расти, те су се многи одлучили да робу чувају. Моменти да се пшеница прода по цени од 32 до 40 динара завршили су се у фебруару и зато смо ову тржишну годину започели са историјским залихама пшенице од преко милион тона", каже Сунчица Савовић, директор Удружења "Жита Србије" за РТС.
Чак и да нисмо имали на залихама тако велике количине хлебног зрна, јасно је да би нам за извоз остала половина овогодишњег рода.
"Ове количине доносе проблеме везано за складиштење, јер сада, када је жетва кукуруза у току и када се жетва соје приводи крају имамо комплетно крцата складишта и силосе. Уколико произвођачи буду решили да и кукуруз чувају мораће да крене у извоз пшеница или нешто друго, јер немамо робу где да сместимо. Ми смо 1. јула имали на располагању 2,5 милиона тона пшенице за извоз. Због незадовољавајућих цена понуда је мала и продаја иде јако споро", објашњава Савовић.
Она напомиње да је у овом тренутку тешко предвидети шта ће се дешавати на тржишту и додаје да ни људи који су деценијама у житарском сектору на светском тржишту не могу да дају разумно објашњење зашто су цене сировина у паду док цене хране рапидно расту.
Из године у годину пада извоз пшенице
У структури извоза житарица пшеница се налази на другом месту, иза кукуруза.
"Извоз је у 2021. износио 1,071 хиљада тона, а прошле године 789 хиљада тона, што је за четвртину мање у односу на годину раније. Од укупног извоза две трећине се односи на извоз у земље Европске уније, а значајно мањи део, 32 одстоу земље ЦЕФТА групације", каже професор др Бранислав Влаховић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Највећи извоз реализује се у Италију у количини од 306 хиљада тона, што чини 38 одсто укупног извоза.
"Следе Румунија са 186 хиљада тона, Босна и Херцеговина са 100 хиљада тона, Северна Македонија са 86 хиљада тона и Албанија са 57 хиљада тона. Најзначајнија тржишта су, евидентно земље окружења, док је у 2023. значајно мањи извоз у Румунију, која је ранијих година била далеко већи увозник пшенице из Србије", додаје наш саговорник.
На регионалном тржишту суочавамо се са конкуренцијом.
"Када је у питању тржиште Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе, Албаније и Италије наши конкуренти су Мађарска и Хрватска и у сваком тренутку када је цена пшенице тамо нижа него код нас купци ће се њима окренути", каже Савовић.
Пшеница се извози у 23 земље света. У структури европског извоза Србија учествује са 1,1% и налази се на 12. месту.
"Највећи европски извозник пшенице је Русија са преко 27 милиона тона што представља нешто више од четвртине европског извоза. На остварени извоз утиче стање на светском тржишту, однос домаћих и светских цена, услова и трошкова превоза, а данас и оружани сукоб између великих светских произвођача и извозника Русије и Украјине", објашњава Влаховић.
Велика количина робе на стању, чини се, задаје исте главобоље и бриге као када жито не роди. Геополитичка дешавања у великој мери су утицала на смањење тражње за домаћом пшеницом.
"Од почетка сукоба у Украјини ми имамо велики проблем у извозу наше пшенице, пре свега, зато што је нама главно тржиште Румунија, односно лука Констанца. Можемо рећи да се највећи део нашег извоза своди на допремање баржама, будући да је то најјефтинији транспорт, до Констанце. Одатле даље ту пшеницу продају велике мултинационалне компаније", каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију у Привредној комори Србије.
Дешавања везано за црноморски коридор одразила су се и на продају пшенице произведене у Србији.
"Различита ситуација је била када је црноморски коридор био отворен и сада када је затворен. Оно што се дешавало док је био отворен је да је велика количина житарица из Русије и Украјине успела да дође на међународно тржиште по изузетно ниским ценама, што је довело до пада цена на берзама, па самим тим и код нас" објашњава Богуновић.
Затварањем коридора, наглашава, долази до нове проблематике.
"Проблеми су изазвани због других начина транспорта, пре свега, оријентације на сувоземни пут преко Пољске и даље према земљама ЕУ, али другим коридором, а то је Дунав. Украјинско жито је, тако, с једне стране преплавило силосе у Констанци, а са друге стране је одвукло највећи део баржи тј. бродара да послују са транспортом робе из Украјине, онемогућавајући нама лакши транспорт и дижући трошкове транспорта нашим извозницима", прецизира Богуновић.
Он објашњава да су због тога, нама повећани трошкови транспорта и потражња за пшеницом из Србије је мања, тако да извоза скоро и нема.
"На нама је само да се надамо да ће цене да се покрену на горе и да ће се простор у Констанцу ослободити и за нашу робу", каже секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију у ПКС.
Блокирањем Констанце питање је да ли и где Србија може да прода своје жито.
"Често се чује у медијима афричко тржиште, Кина... Ми не продајемо нашу робу ван Констанце. Оно што иде сувоземним каналима иде у регион, пре свега, возовима и мало шлеперима. Али, то је мањи део робе. Најзначајнији извоз је у Констанци. То је за нас крајње тржиште, јер наше компаније немају силосе тамо, немају прекоокеанске бродове који могу да вуку велики количине житарица", наводи Богуновић.
Објашњава да једна баржа може да превезе између 1.000 или 1.500 тона, зависно од пловности Дунава. Истовремено један прекоокеански брод носи и до 60.000 тона терета.
"Да бисте напунили један танкер треба вам 50-ак баржи да одвезете робу до луке, треба да је излагерујете у силосу, па да је претоварите на брод, да имате ту логистику... Само компаније које имају такву флоту могу да се баве продајом житарица по целом свету, а то не раде наше компаније", каже Богуновић.
Украјинска пшеница изазвала поремећај на тржишту
Због поремећаја на тржишту које је изазвала пшеница из Украјине, претходних месеци био је забрањен увоз ове житарице у пет земаља Европске уније. За разлику од Бугарске и Румуније, Мађарска, Пољска и Словачка су забрану наставиле да примењују и након 15. септембра када је Европска комисија одлучила да је не обнови. Против земаља за које тврди да крше међународне обавезе Украјина је поднела тужбе Светској трговинској организацији.
"Све те земље које су велики произвођачи, пре свега, Мађарска, Пољска, Словачка су, да би заштитиле своје тржиште, забраниле увоз, али су раније дозволиле транзит украјинског жита преко њихове територије. Чак и ако се Украјина позива на нека правила СТО, у случају поремећаја на тржишту ви можете да интервенишете таквим одлукама. Они тим мерама с пуним правом штите своју производњу и произвођаче", сматра Богуновић.
Стручњаци кажу да постоје бројни проблеми са којима се сусрећу пољопривредни произвођачи. Од ниских подстицаја, преко нестабилног тржишта, проблема са откупном ценом, високих трошкова производње, до малих и расцепканих површина и застареле механизације...
Најбољи савет који се ратарима може дати како би имали стабилан прилив финансијских средстава током целе године је организовати продају тако што ће 30% своје производње продавати пре жетве, 30% у самој жетви, а преосталих 30% чувати за даљу продају, која год ратарска култура да је у питању.
"Прошле године пшеница је у сезони била 41 динар, а ове 21. Сада је већ пала на 19,5 динара. Ја сам оставио пшеницу, надајући се да ће цена ићи горе, али изгледа да сам се преварио. Боље би било да сам одмах продао по 21 динар, поготово што ће сада да дођу на наплату и лагер и фумигација. То значи да сада и да је продам не бих добио ни 19,5 динара, већ још мање" каже Стеван Радованчев, пољопривредник из Зрењанина.
"Пољопривредници су у проблему, враћају аренде, позајмљује се новац, узимају кредите. Жито се мора посејати, а како и на којој површини видећемо. Питање је и колико ће се прихрањивати. Лично, мало ћу смањити пшеницу у односу на прошлу годину, али због плодореда морам да је сејем", објашњава Радованчев.
Ускоро би у Србији требало да почне сетва пшенице. У овом тренутку тешко је предвидети које ће површине заузети.
