Економија
РТ Балкан анализа: Где је Србија у најновијој прогнози ММФ-а о расту привреде у региону
БДП Србије је прошле године био 63,5 милијарди долара, а са прогнозираним растом од 2%, то би значило да ће привреда на крају ове године имати резултат већи за око 1,27 милијарди долара, што је скоро једнако резултату који ће постићи привреде Црне Горе, Албаније и Северне Македоније заједно
Све земље у региону, осим БиХ имаће већи привредни раст од Србије ове године. Према прогнозама Међународног монетарног фонда (ММФ), бруто домаћи производ Србије ће бити 2 одсто, као и у БиХ, док ће Црна Гора забележити највећи раст од око 4,5 одсто. Листа, међутим, изгледа другачије када се упореде вредности бруто друштвеног производа по земљама.
Раст од 4,5% значи да би салдо црногорске привреде, који је прошле године износио 6 милијарди долара, на крају ове године могао бити већи за око 270 милиона долара. БДП Албаније који је лане био 18,9 милијарди долара, са растом од 3,6% могао би бити увећан за око 660,5 милиона долара, а Северне Македоније би са 13,6 милијарди долара, са растом од 2,5% могао бити већи за око 340 милиона долара.
БиХ је прошле године имала бруто домаћег производа од 24,5 милијарди долара, а са растом од 2% ојачао би за око 490,5 милиона евра.
Бруто домаћи производ Србије је прошле године био 63,5 милијарди долара, а са прогнозираним растом од 2%, значило би да ће привреда на крају ове године имати резултат већи за око 1,27 милијарди долара, што је скоро једнако резултату који ће постићи привреде Црне Горе, Албаније и Северне Македоније заједно.
"Све ове привреде имају мању базу. Бруто домаћи производ Србије је готово једнак БДП-у свих других привреда у региону Западног Балкана. Далеко више смо укључени у међународну трговину, имајући у виду да са свим овим земљама остварујемо суфицит. Када погледате инвестиције које долазе у регион, највише их је у Србији. Дефинитивно је српска привреда највиталнија, најатрактивнија и наравно највећа", каже за РТ Балкан Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе из Привредне коморе Србије.
Он напомиње да разлог за раст земаља које се базирају на туризму, Црне Горе и Албаније, лежи у значајном опоравку ове гране привреде после неколико година, па су самим тим и њихове стопе раста веће, јер се базирају на пружању тих услуга.
Развијеније привреде успориле раст
Светски економски раст ће, према прогнози ММФ-а успорити са 3,5 одсто из прошле године на 3% у 2023. години. Очекује да ће развијене економије успорити свој привредни раст са 2,6% у прошлој на 1,5% у овој години.
"У међународној трговини највише пада тражња за производима високе додате вредности, попут производње аутомобила. Са друге стране, стагнира или је благо повишена тражња за производима који су мање додате вредности и за сировинама и због тога, између осталог, неке развијене земље бележе нижи раст од мање развијених држава", објашњава Бојан Станић.
Наш саговорник каже да је добро што имамо стопу од 2 одсто раста, која би требало следеће године да буде три одсто, али сматра да је то слаб резултат за српску привреду.
"Значајно смо изнад воде, с обзиром каква је геополитичка ситуација у Европи и шире. Али, у смислу обезбеђивања дугорочног развоја наше земље не значи толико имајући у виду да је потребно минимум 4 до 5% и да се тако надовеже неколико година да бисмо осетили то побољшање код обичног становништва", указује Станић.
Напомиње да је процена Светске банке да је Србији, у нормалним околностима када нема ових глобалних поремећаја, стопа раста у смислу потенцијала привреде Србије на око шест до седам одсто.
"Још смо далеко испод тог потенцијала. У том смислу, значајно је зато што не долази до пада, али опет је недовољно да би се решавали ти горући проблеми који утичу на привредну активност, пре свега висок дефицит у робној размени са иностранством и релативно низак стандард становништва и пад куповне моћи који је последица пре свега инфлације", напомиње Бојан Станић.
Економиста Иван Николић каже да регион нема подједнако развијене статистичке капацитете да бисмо могли да без икакве резерве тврдимо да су ти показатељи уједначени. Он напомиње да је комшијска статистика упитна и да многи делови њиховог статистичког обухвата нису ни део званичне европске статистике.
"То што они кажу да им је раст, није верификовано од стране међународних статистичких институција. Ако гледамо Европу, шире посматрано, где је свакако статистика уједначена и ту нема никаквог простора за било какву манипулацију или прецењивање раста, онда можемо рећи да је Хрватска ове године значајно убрзала, али опет захваљујући сјајној туристичкој години. Што се тиче других, то је јако слабо и многи су већ јасно у рецесији, која се нажалост продубљује и појачава", каже Иван Николић за РТ Балкан.
Према прогнози Међународног монетарног фонда, еврозона ће ове године забележити раст БДП-а од свега 0,7 одсто, док се за Хрватску предвиђа вишеструко снажнији раст од 2,7 одсто.
Николић истиче да за Србију не представља проблем слаб раст привреде, већ стандард грађана, који не може да расте због овако високе инфлације.
"Извори раста који су дали највећи допринос у првих осам месеци ове године у Србији су индустријска производња (захваљујући опоравку ЕПС-а и производњи струје), а последња два месеца доприносе и рударство и прерађивачки сектор. То је потпуно необично и чак изненађујуће с обзиром да је катастрофално стање у еврозони и да тражња из тог подручја јењава и да се неће опоравити на средњи рок", наводи Иван Николић.
Он истиче да су за раст БДП-а ове године значајни и грађевинарство и пољопривреда.
Фискални савет: Раст због привремених чинилаца
Фискални савет је у "Мишљењу на Ревидирану Фискалну стратегију за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026" навео да су привредни раст у овој години погурали и неки привремени чиниоци, чија се помоћ не може очекивати у следећој години.
"Поред тога што ће српска привреда остварити ниску стопу раста у овој години, додатни проблем представља то што ће и тај слаб резултат делом бити постигнут захваљујући привременим чиниоцима. То се првенствено односи на натпросечно добру пољопривредну сезону и неуобичајено снажан међугодишњи раст у производњи електричне енергије", наводе из Фискалног савета.
Образлажу да се овогодишња релативно добра пољопривредна сезона пореди са сушном 2022. годином, што у великој мери објашњава висок међугодишњи раст производње у овом сектору од око 10%. Додају да сличну ситуацију имамо и код производње електричне енергије, која је у 2022. била на неуобичајено ниском нивоу због колапса у термоелектранама.
Напомињу да је производња у термоенергетским капацитетима ове године углавном стабилизована, што је уз доста добре хидролошке услове и поређење с ниском базом омогућило међугодишњи скок производње у овом сектору за 15 одсто.
"Збирни допринос ова два привремена чиниоца стопи раста БДП-а у текућој години процењујемо на око процентни поен, при чему је тај ефекат сада исцрпљен и не може се очекивати у следећој години", сматрају у Фискалном савету.
