"Фајненшел тајмс": Легитимитет ММФ-а је на испиту

Међународни монетарни фонд (ММФ) се суочава са вероватно највећим тестом своје легитимности откако је формиран пре скоро 80 ​​година. Преживео је више криза, од политике Хладног рата до краха валута, али данас треба да се суочи са више изазова, јер се глобална сарадња раслојава баш у тренутку када расте задуженост, а климатске промене притискају међународну економију.

Годишњи састанци ММФ-а и Светске банке, који су почели у понедељак у Маракешу, прилика су да се убрза реформа глобалног економског чувара, пише "Фајненшел тајмс".

Без јединственог напора међу својим чланицама за промене, утицај светског зајмодавца за хитне случајеве могао би додатно да ослаби. То би било штетно за међусобно повезан глобални економски систем коме је потребан свеобухватни арбитар да гарантује његову стабилност.

Изазови легитимности ММФ-а делом потичу од недавних неуспеха. Упркос свом кредитном капацитету од хиљаду милијарду долара, недавно се борио да ефикасно распореди своје финансијске ресурсе, а док фонд процењује да је око 60 процената земаља са ниским дохотком изложено великом ризику од или у стању дугова, процес реструктурирања дуга — у коме он игра кључну улогу — је био мукотрпно спор. Иако су ММФ ометали непопустљиви кредитори, његове процедуре су критиковане због недостатка брзине и транспарентности.

Шира претња његовом значају долази због промена у глобалној економији. Економски успон Кине и Индије није био праћен сразмерним повећањем њиховог удела у квотама ММФ-а, које одређују доприносе и право гласа.

"Фајненшел тајмс" наводи да ова институција превише представља глас Европе. Фонд се сада такмичи са кризним позајмицама из Пекинга и земаља Залива, које често обезбеђују финансирање земљама у развоју под нејасним условима. Наводе да је Кина блокирала бројне покушаје ММФ-а да реструктурира државни дуг.

Међународни монетарни фонд: Успорава светски економски раст, прогноза за Србију два одсто

Зацртавање пута напред захтева подршку њених чланова — што ће бити тешко усред растућег економског национализма. САД предводе притисак за једнако пропорционално повећање ресурса квота ММФ-а, што ће повећати доприносе из његових 190 земаља чланица уз задржавање тренутне алокације гласачке моћи. То би био добродошао почетак ка подизању кредитног капацитета.

"Да би се добило више средстава од растућих сила, требало би да повећају њихове квоте и удео са правом гласа — и разводне квоте других чланица. Сваки напор да се повећа утицај Пекинга, посебно на ММФ, треба да буде повезан са подршком реструктурирању дуга. Кина не може очекивати већу реч без придржавања принципа ММФ-а", пише "Фајненшел тајмс".

Постоје и друге полуге које фонд може да повуче. Прво треба да буде оштрији према повериоцима који не желе да буду укључени у реструктурирање, јер има механизам који зајмопримцима омогућава да обуставе отплату дуга тешким кредиторима. Такође, треба да буде транспарентнији са сопственом анализом одрживости дуга како би се убрзао процес реструктурирања.

Иако ММФ треба да ојача своју основну функцију зајмодавца за хитне случајеве, он има и ширу улогу. Пошто су климатске промене и услови трговине погодили фискалну стабилност сиромашнијих земаља, подршка финансирању превентивне отпорности остаје важна. Усмеравање ресурса као што су његова специјална права вучења, сопствена међународна резервна средства ММФ-а, у окретније мултилатералне развојне банке има смисла.

Деловати као светски зајмодавац последње инстанце и водити реструктурирање државног дуга је неуредан, али суштински посао. Критичари се често фокусирају на грешке ММФ-а, док су његови успеси – укључујући обустављање плаћања отплате дуга за сиромашне земље и прикупљање 650 милијарди долара током пандемије ковида – заборављени. Ипак, потребно га је реформисати како би остао релевантан за добробит глобалне економије. Зато, ММФ на крају остаје зависан од разума и воље својих чланица да сарађују.