Економија
Прекретница у сарадњи Србије и Кине: Уз нови Споразум о слободној трговини бољи продор српске робе
Привредници се надају бољем пласману својих производа на огромно кинеско тржиште, а потрошачи нижим ценама кинеске робе у радњама у Србији
Трговинска размена између Србије и Кине има све већи значај за српску привреду. Кина је последњих деценија постала један од важних трговинских партнера Србије, а потписивање Споразума о слободној трговини које је најављено за сутра биће нова значајна прекретница у сарадњи две земље. Стручњаци указују да би домаћи привредници могли имати користи због повећаног обима трговине, смањења царина, веће конкуренције, али и због шансе за већи прилив инвестиција из Кине. Привредници се надају бољем продору својих производа на огромно кинеско тржиште, а потрошачи нижим ценама кинеске робе у радњама у Србији.
Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) од јануара до августа ове године робна размена између две земље је била око 3,7 милијарди евра, од чега је чак 2,2 милијарде увоз из Кине, док је око 750 милиона евра вредност робе коју су домаћи привредници у првих осам месеци ове године продали на кинеском тржишту.
Председник Александар Вучић је данас у Пекингу изјавио да је робна размена између две земље у последњих десет година повећана за чак 185 пута. Из године у годину је наш извоз у Кину све већи, а у прошлој години је достигао скоро милијарду долара.
Вучић је рекао да ће споразум обухватити 10.412 српских тарифних позиција односно производа и 8.930 са кинеске стране и најавио да ће ступити на снагу до маја или јуна. Он је рекао да би то значило да више не бисмо имали никакве царине које су данас веома високе, на српску јабуку, шљиву, брескву, сојино уље, јер су то неки од најпродаванијих производа. Председник је навео да неће бити царине ни на смрзнуту малину, која бележи раст од 350 одсто у односу на претходну годину. Производи који ће имати привилеговани статус када је у питању продаја на кинеском тржишту су и пиво, вода, као и фармацеутски производи.
Он је навео да ће се царина на вино у наредних пет година смањивати по 20 одсто годишње и додао да ће то значити већи приход за домаће винаре, али и ниже цене на кинеском тржишту, што ће допринети да наша алкохолна пића буду конкурентнија у извозу. Период прилагођавања за ракије ће бити дужи и очекује се да царина на ову врсту пића буде сваке године нижа за по 10 одсто, а да буде потпуно укинута за десет година.
Вучић је најавио да ће и производи које увозимо из Кине, због овог споразума бити јефтинији на домаћем тржишту.
Нижи и трошкови увоза сировина
"Споразум о слободној трговини олакшава извоз и увоз роба између Србије и Кине. Привредници у Србији могу очекивати повећање обима трговине, што може отворити нове прилике за извоз њихових производа на кинеско тржиште. Он обично укључује смањење или елиминацију царина на одређене производе. То може значити ниже трошкове увоза сировина и компоненти из Кине, што је посебно корисно за произвођаче у Србији. Отворено тржиште, такође, може довести до повећане конкуренције, што би могло мотивисати српске привреднике да побољшају квалитет и конкурентност својих производа", каже за РТ Балкан др Вељко М. Мијушковић, са Економског факултета Универзитета у Београду.
Он наводи да би Споразум о слободној трговини требало да олакша инвестиције из Кине у Србију и обрнуто, што би могло довести до развоја нових пословних пројеката и отварања радних места. Мијушковић напомиње да је то и прилика за приступ технологији и знању, јер је Кина позната по својим технолошким иновацијама.
"Споразум о слободној трговини омогућава диверсификацију тржишта за
српске компаније. Ово је важно како би се смањила зависност од постојећих тржишта и ризика. Повећање трговине и инвестиција, такође, може допринети економској стабилности земље и дугорочном расту", указује др Вељко Мијушковић.
Договор подразумева да ће се већина производа извозити без царина. И стручњаци и привредници сматрају да је на прву лопту то изузетан споразум, али да ће бити и много изазова, јер имамо судар једне мале земље са огромном економијом.
Прилагођавање пет до десет година
Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију, Привредне коморе Србије, каже да више користи од таквих споразума увек има она привреда која је снажнија, а да је у овом случају то свакако кинеска економија, али да и домаћи привредници очекују бенефите у трговини са Кином.
"Када искључимо бакар и дрво, ми готово да и немамо извоз у Кину. Када погледате прехрамбене производе, где смо ми конкурентни на међународном тржишту, извоз у Кину је мањи од пола процента у укупном извозу прехрамбеног сектора Србије. Генерално нисмо ценовно конкурентни са кинеским произвођачима, и до сада нам је било тешко да допремо до тог тржишта. Влада тврди да ће прилагођавање трајати пет до десет година у зависности од производа и да ће привреда имати користи од тога", каже Бојан Станић.
Он сматра да је географија главни "кривац" што Споразум о слободној трговини са Кином тешко може да засени Споразум о стабилизацији и придруживању који је Србија потписала са Европском унијом.
"Ми смо близу, 'опкољени' смо тим земљама ЕУ, готово две трећине наше трговине је са њима и трговина је бржа, а транспорт јефтинији. Треба наћи меру шта мала привреда као што је српска може да понуди на тако далеком тржишту, а да то буде економски исплативо", каже Бојан Станић.
Он напомиње да постоји бојазан у појединим секторима због јаке конкуренције из Кине, када је у питању текстилна индустрија, пољопривреда и агробизнис, грађевинска индустрија, производња кухињских елемената, јер њихови произвођачи имају ценовну конкурентност и технолошки су доста испред нас.
На то указује и Вељко Мијушковић и додаје да је због тога важно да Србија пажљиво управља својим трговинским односима са Кином како би осигурала дугорочну одрживост и корист за своју економију.
Он напомиње да је до сада само неколико европских земаља и региона потписало билатералне споразуме о слободној трговини или су били у преговорима са Кином о таквим споразумима.
"Швајцарска је потписала споразум о слободној трговини са Кином 2013. године. Исланд и Норвешка, иако нису чланице Европске уније, повезане су са ЕУ кроз Споразум о Европском економском простору (ЕЕА). Обе земље су потписале споразуме о слободној трговини са Кином путем ЕЕА споразума. Луксембург је прва земља чланица Европске уније која је још 1988. потписала билатерални споразум о слободној трговини са Кином", наводи Мијушковић.
Ветар у леђа кинеским инвестицијама у Србији
Према подацима Народне банке Србије, у периоду од 2016. године, када је дошло до убрзања инвестиција из Кине, закључно с првим тромесечјем ове године, укупна вредност директних инвестиција из Кине у нашу земљу достигла је 4,1 милијарду евра. Из НБС наводе да од 2016. године инвестиције из Кине убрзавају и да је у периоду од 2016. до марта 2023. уложено око 95 одсто свих улагања из Кине.
Готово петина страних директних инвестиција је у периоду од 2018. до 2022. долазила из Кине, с обзиром на то да је њихово учешће у укупним страним директним инвестицијама износило 19%, а Кина се у свакој години налазила међу пет најзначајнијих инвеститора.
"Према званичним подацима који су тренутно расположиви за прва три месеца текуће године, инвестиције из Кине су у првом тромесечју 2023. износиле 112,0 милиона евра, али се на основу прелиминарних података за друго тромесечје може очекивати да ће и у овој години Кина бити један од значајнијих инвеститора у Србију", кажу у централној банци.
Када је реч о секторској структури страних директних инвестиција из Народне Републике Кине, највећи приливи су забележени у прерађивачкој индустрији, највећим делом у производњи делова за аутомобиле и производњи основних метала, експлоатацији руда, грађевинарству и финансијском сектору.
Председник Александар Вучић је данас у Пекингу истакао да су највећи српски извозници две кинексе компаније - "Сербиа Зиђин Купер" и ХБИС Смедерево. Др Вељко Мијушковић сматра да потписивање споразума може имати значајан утицај на кинеске фирме које послују у Србији.
"Споразум о слободној трговини може отворити српско тржиште за већи број кинеских производа и услуга. То може довести до повећане конкуренције, што ће приморати кинеске фирме да побољшају своје производе, услуге и конкурентске предности. Споразум о слободној трговини обично укључује смањење царина и трговинских препрека између земаља потписница. То олакшава извоз производа кинеских компанија из Србије на тржиште Кине. Споразум о слободној трговини обично подразумева и одређене одредбе о инвестицијама. То може олакшати инвестирање кинеских компанија у Србију, стварање нових пословних пројеката и радних места", каже Мијушковић.
Он напомиње да повећање трговине и инвестиција може допринети економском расту у Србији, што може створити повољнију пословну околину и за кинеске фирме.
